Sudbina Naftne industrije Srbije, finale drame: Ko je kupac i po kojoj ceni

TV reklame za NIS Jugopetrol, 1999.

„Nešto se mislim: pas kad bira, bira nepogrešivo, a čovek kad bira, često pravi greške.“

Ovako je 1999. godine jedan pas, Petronije, oktanski gonič, reklamirao kompaniju NIS Jugopetrol. A ta kompanija, koja je u međuvremenu menjala i ime i vlasnika i strukturu, trenutno je pod američkim sankcijama.

I baš ovih januarskih dana za NIS se dešava konačno odbrojavanje, ili što bi Amerikanci rekli: final countdown. Regionalni energetski lov svoj rasplet mogao bi da dobije do kraja nedelje. NIS traži kupca koji bi trebalo da ima osobine maskote iz davno zaboravljene reklame: da je veran i da je iz dobre kuće.

Epilog bi mogao da promeni regionalnu energetsku mapu, a u njemu učestvuju i neki globalni igrači. Ko je u ovom lovu plen, ko gonič, a ko lovac? Ko je kome veran, a ko koga drži na kratkom lancu?

Kako će se sve završiti za Oko magazin komentarisala su tri sagovornika iz ovog regiona, energetski regionalni kapitalci. Iz Srbije Dušan Bajatović, koji je na poziciji generalnog direktora „Srbijagasa“ skoro dve decenije; iz Hrvatske Davor Štern, nekadašnji hrvatski ministar energetike, ali i dugogodišnji direktor u hrvatskoj Ini i nekadašnjem Jugoslovenskom naftovodu, danas Janafu; iz Mađarske Atila Holoda, bivši državni sekretar u mađarskom Ministarstvu energetike koji je 25 godina radio u MOL-u, bio direktor za istraživanje i razvoj za Centralnu Evropu, a bio je i u upravi hrvatske Ine, nakon što je 2003. godine MOL ušao u njenu vlasničku strukturu.

Sagovornici OKO magazina: Davor Štern, Dušan Bajatović i Atila Holoda

O kakvoj prodaji je ovde, zapravo, reč, pitali smo svu trojicu. Za Šterna ovo je prinudna, za Bajatovića iznuđena prodaja, a za Atilu Holodu samo „igra s vremenom“.

Koliko je kupaca NIS-a?

Kompanija NIS ima operativnu licencu do 23. januara, što je praktično neka vrsta dozvole za rad, a izdaje je onaj ko je i uveo sankcije – OFAK, američka Kancelarija za kontrolu imovine u inostranstvu. Prošle godine, negde baš u ovo vreme, OFAK je NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva uveo sankcije. Posle nekoliko odlaganja, sankcije su na snagu stupile 9. oktobra prošle godine.

Ruski vlasnik „Gaspromnjeft“, preko povezane firme „Intelidžens“, u NIS-u trenutno ima 56,15% akcija, a svaku prodaju kompanije moraće da odobri OFAK. Detalji te transakcije stići će u OFAK, rekao je predsednik Aleksandar Vučić iz Abu Dabija, ali je 13. januara u direktnom prenosu u razgovoru sa novinarkom „Pinka“ Gordanom Uzelac otkrio još nešto.

Poslovni centar NIS-a u Beogradu

„Ko je bliži preuzimanju ruskog udela u NIS-u? Da li Mađari ili razgovarate i ovde sa šeikom Muhamedom bin Zajedom?“, pitala je Uzelac.

„Ili možda i jedni i drugi“, odgovorio je predsednik republike.

„Ko? Ko?“, tražila je novinarka „Pinka“ konkretniji odgovor.

„Pa ti koji ste pomenuli“, rekao je Vučić.

„Znači neko između njih dvoje?“, pitala je dalje Uzelac.

„Pažljivo me sad saslušajte: ili možda i jedni i drugi. Šest reči“, odgovorio je predsednik.

A onda je 14. januara iz Abu Dabija poručio kako zna ko je kupac, ali da to ne može da kaže pre nego što detalji transakcije stignu u OFAK.

„Preslušajte pažljivo šta sam juče rekao“, lakonski je poručio predsednik.

Aleksandar Vučić i šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan u Abu Dabiju, 13. januara 2026.

MOL i ADNOK

Znači li to da je na pomolu novo partnerstvo između jedne evropske i jedne bliskoistočne naftne kompanije? Hoće li mađarski MOL i ADNOK, državna naftna kompanija iz Emirata, biti partneri u NIS-u i zajednički preuzeti ruski udeo u ovoj kompaniji?

„Nisam siguran da će MOL biti jedini kupac“, kaže za Oko magazin Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“. „Zašto mi ne bismo mogli da zamislimo da to budu i MOL i Arapi i da ostane deo ruskog kapitala. Pod uslovom da to prihvati OFAK. Ne bih igrao samo na to da Srbija kupi 5% od manjinskih akcionara, jer niko neće da ispusti većinski paket. Možda će ruska želja biti da pred OFAK-om proba sa izmenama upravljačke i vlasničke strukture, odnosno svođenja ruskog kapitala na neki minimum. Model možda može da bude 30:30:30. A država Srbija može da kupi nešto od malih akcionara. Nisam siguran da to može tako lako da uradi.“

U slučaju da OFAK ne odobri transakciju, Dušan Bajatović otkriva šta bi mogla da bude druga opcija: „Da se država Srbija pojavi u nekoj vrsti konzorcijuma. Mi već imamo 29%, ideja je da pređemo 34% i da za neka kapitalna pitanja imamo blokirajući paket. U tom slučaju mi nemamo upravljačka prava.“

MOL-ova pumpa. Akcije MOL-a od početka godine porasle su 10% i na najvišem su nivou od 2019.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je 15. januara bio u Srbiji, i u kontekstu aktuelnih pregovora izgovorio važnu vest, na osnovu koje je jasno ko će biti potencijalni nosilac eventualnog konzorcijuma. „MOL želi većinski udeo“, izgovorio je Sijarto posle sastanka sa ministarkom energetike Dubravkom Đedović Handanović.

„Narednih dana može da se očekuje prvi značajan korak u pregovorima između sadašnjeg većinskog vlasnika Gaspromnjefta i MOL-a“, rekao je Sijarto. „Vlada Mađarske podržava nameru MOL-a da otkupi akcije u NIS-u, jer bi to obezbedilo ogroman iskorak u pogledu bezbednosti snabdevanja Centralne Evrope.“ Mađarski ministar je dodao i da očekuje pozitivan odgovor od OFAK-a.

Druga važna vesta koja se zatim čula jeste da MOL neće zatvarati rafineriju u Pančevu. To je Sijarto nazvao lažnom vešću. I dodao da bi ugovor sadržavao sve strateške elemente saradnje u naftnoj industriji.

Srpska ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je s mađarskim kolegom razgovarala o pregovorima koji se vode između ruskih vlasnika i mađarske kompanije MOL, i da je cilj da se ti razgovori završe do kraja nedelje. Dodala je i da se razgovori vode sa još nekim mogućim partnerima, kao i da će biti potpisan obavezujući sporazum o prenosu vlasništva, o izlasku ruskih akcionara iz vlasništva i otkupu tih akcija od strane novih vlasnika. Nakon toga će biti upućen zahtev američkoj administraciji za produženje licence.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto, 15. januara 2026.

Na osnovu rečenog, jasno je da među potencijalnim novim vlasnicima NIS-a još nije napravljen konačni dogovor o tome koliko će iznositi čiji vlasnički udeo, kao i da detalji transakcije još nisu stigli u OFAK. Kako sada stvari stoje, do 24. marta, do kada važi licenca za završetak transakcije, sve mora da se završi.

„Mi smo u duhu ovih razgovora i budućih koraka razgovarali i o međudržavnom sporazumu između Srbije i Mađarske, koji bismo zaključili ovim povodom, i razgovarali smo o nekim osnovnim principima i načelima tog sporazuma“, rekla je ministarka.

Novac, interes, uticaj i tržište

Davor Štern, nekadašnji ministar energetike u Vladi Republike Hrvatske, na pitanje da li je predsednik Aleksandar Vučić slučajno boravio u Abu Dabiju i da li u ovom biznisu ima slučajnosti, za Oko magazin odgovara: „Ne mogu da komentarišem njegove puteve. Dok nije gotovo, nije gotovo.“

Ipak, dodaje da je to možda jedan od načina da se vode pregovori: „MOL je ozbiljna kompanija koja zna da pregovora, a znaju to i u ADNOK-u. Čini mi se da ni srpska strana nije potpuno bez znanja. Nije Srbiji svejedno ko će biti kupac udela od ‘Gaspromnjefta’, oni su bili korektni partneri i ta saradnja je bila na obostrano zadovoljstvo. MOL sigurno ima znanje i interes, a ADNOK ima novac i interes. Prema tome, ne bih isključio mogućnost da postoji nekakva kombinacija gde se koristi novac iz Abu Dabija i interes i prisutnost MOL-a na regionalnom tržištu da se stvori nekakva alijansa koja bi bila prihvatljiva i za prodavca, a to je ruska strana.“

Postrojenja ADNOK-a

Atila Holoda, koji je bio dugogodišnji direktor u MOL-u i koji odlično poznaje i tu kompaniju, ali i kompanije u ovom regionu, kaže da ADNOK želi da poveća svoje učešće i prisustvo u evropskom naftnom biznisu, kao i da za to ima dovoljno novca.

„Naravno, mogu reći da i MOL, takođe, ima dovoljno sredstava i da može da dobije bilo koju vrstu bankarskih kredita za ovu investiciju“, kaže Holoda. „Ali, naravno, ADNOK je prilično jaka kompanija na Bliskom istoku. Ovo bi bila dobra prilika za MOL, ne samo da ima iskusne partnere, već i partnere koji mogu da ponude različite mogućnosti na Bliskom istoku. To znači da ovde nije reč samo o kupovini i prodaji. U naftnoj industriji svi znaju i razumeju da to nije jednostavno. Nije samo ‘ja prodajem, ti kupuješ’, već je to poziv da učestvuješ u mom poslu. I, naravno, zauzvrat, i ti mi nudiš svoje mogućnosti za učešće u poslovanju na Bliskom istoku. To je normalan pristup naftnih kompanija u ovakvim slučajevima. ADNOK je takođe snažna i iskusna kompanija, sa dovoljno finansijskih sredstava, profesionalizma i ekspertize. S druge strane, MOL ima znatno više iskustva u Centralnoj Evropi, posebno u radu u Panonskom basenu kroz istraživanje i proizvodnju. Naravno, MOL trenutno igra vodeću ulogu u rafinerijskom i maloprodajnom poslovanju u Centralnoj Evropi.“

Za MOL grupu, kao veliku integrisanu naftnu kompaniju u regionu, ovo nije samo pitanje preuzimanja još neke imovine negde u inostranstvu, već predstavlja veoma važan deo planiranog regionalnog sistema, smatra Holoda i dodaje:

„MOL je svoju strategiju počeo još dvehiljaditih godina, kada je preuzeo svoju prvu rafineriju u Slovačkoj. To pokazuje da ova investicija za njih nije samo plasiranje kapitala, već interes leži u stabilizaciji MOL-ovog lanca snabdevanja. Ovo nije prvi put da MOL želi vlasništvo u NIS-u. Sećam se perioda kada sam radio za MOL, bilo je to davno, pre više od deset godina, kada smo u više navrata posećivali NIS, i kada su postojale najave da bi kompanija mogla biti privatizovana i prodata drugim firmama. MOL je bio u konkurenciji sa Gaspromnjeftom. Nažalost, u tom trenutku Gaspromnjeft je bio pobednik, ali MOL nikada nije odustao od svog interesa i namere da preuzme određene strateške resurse u centralnoevropskom regionu.“

Zaključavanje Janafa

Inače, kompanija MOL je 2003. godine ušla u vlasničku strukturu hrvatske naftne kompanije Ina. Pet godina kasnije postala je i većinski vlasnik. Između ostalog i zbog te prodaje, bivši hrvatski premijer Ivo Sanader je od 2019. bio u zatvoru, osuđen na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora zbog primanja mita u slučaju prodaje javnih preduzeća. Nakon odslužene dve trećine kazne, prošle godine pušten je na uslovnu slobodu.

Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader čeka izricanje presude u sudnici u Zagrebu, 20. novembra 2012.

Na pitanje kakav je MOL bio vlasnik u Hrvatskoj, Davor Štern odgovara rečima „relativno dobar“, i podseća na činjenicu da je do vlasništva došao kroz koruptivne radnje. Štern je, inače, jedno kratko vreme od 2011. do 2012. bio i predsednik nadzornog odbora Ine, ali „bez ikakvih ovlašćenja“.

„Ni na šta nismo mogli da utičemo“, kaže Štern. „MOL je jedna dobro organizirana, agresivna, kvalitetna nafta kompanija koja ima svoje postulate, kakvi važe u poslovnom svetu: Ko je jači taj i tlači.“

Hoće li posle ove transakcije MOL postati još jači? U Hrvatskoj je u vlasništvu ove kompanije Riječka rafinerija, koja radi. To je ujedno i prva tačka na Jadranskom naftovodu, Janafu, koji je sedamdesetih godina izgrađen u Jugoslaviji.

Druga tačka na Janafovom kraku je rafinerija u Sisku, koja je danas zatvorena. Treća rafinerija je u Bosni i Hercegovini. Reč je o rafineriji Brod, koja je u vlasništvu ruske državne kompanije „Zarubežnjeft“. I ova rafinerija ne prerađuje naftu.

MOL-ove rafinerije

Poslednja tačka na tom kraku je rafinerija u Pančevu, koja trenutno ne radi, a koja bi ovih dana trebalo ponovo da pokrene proizvodnju. Tamo kuda vodi drugi krak Janafovog naftovoda, ka Mađarskoj i Slovačkoj, dve su MOL-ove rafinerije: jedna u Sažalombati u Mađarskoj, druga u Bratislavi u Slovačkoj, i obe su aktivne.

Da li bi preuzimanjem rafinerije u Pančevu MOL imao sve aktivne rafinerije na trasi Jadranskog naftovoda? Vladislav Veselica, član uprave Janafa je nedavno za zagrebački „Poslovni dnevnik“ ovu operaciju, u kojoj bi MOL na kraju preuzeo NIS, nazvao „zaključavanjem trase Janafa“.

Ako MOL vlada svim aktivnim rafinerijama na Janafovoj trasi, onda on, bez i da vlada Janafom, može da diktira odakle će dolaziti nafta, kaže Štern. „Hrvatska mora da bude spremna za takvu jednu buduću situaciju i da vodi politiku razgovora sa MOL-om i Mađarskom, i da, ako postoji namera da se to dogodi, onda izuzme Riječku rafineriju“, smatra Štern.

Rafinerija u Pančevu

Sa zaključavanjem trase Janafa, postoji li ipak mogućnost zatvaranja i rafinerije u Pančevu? Predstavnici srpskih vlasti rekli su da će u pregovorima insistirati na tome da rafinerija u Pančevu mora da nastavi da radi.

Na pitanja hoće li u ugovor s MOL-om biti uneta klauzula da pančevačka rafinerija ne može biti zatvorena, jer ako će MOL na potezu od Pančeva do Bratislave imati tri aktivne rafinerije, hoće li za ovu mađarsku kompaniju biti isplativo da rade sve tri, Dušan Bajatović kaže da Srbija nije ta koja pregovara, te da nije siguran da to može biti u ugovoru, ali da interes MOL-a jeste da rafinerija u Pančevu radi, pošto je reč o modernoj i savremenoj rafineriji i da se nikome ne isplati da je ugasi. On dodaje i da ako bi tražio manu MOL-u kao kupcu, to je činjenica da on nema svoju naftu. „Onaj ko kupi NIS će u najgorem slučaju imati 60% tržišta Srbije, a to nije tako malo“, kaže Bajatović.

Davor Štern podseća na činjenicu da je MOL i u Hrvatskoj prema prvobitnom ugovoru imao obavezu da ne zatvara rafinerije u Sisku i u Rijeci, pa je u međuvremenu rafineriju u Sisku ipak zatvorio. „Niko ga na to nije silio, ali sa hrvatske strane nije bilo nikoga ko bi ih podsećao na odredbe iz ugovora, tako da je Sisak pao u tišini“, kaže Štern.

Sa druge strane, Atila Holoda, koji je od 2009. do 2011. godine bio i jedan od direktora u MOL-u i koji je baš bio zadužen za ovaj region, kaže da se seća perioda kada je delegacija iz MOL-a posetila rafineriju u Sisku.

„Stanje je bilo veoma loše: nizak kvalitet postrojenja, loši tehnički i operativni uslovi, kao i vrlo skromna infrastruktura. Bilo je potrebno izuzetno veliko finansijsko ulaganje da bi se rafinerija dovela na prihvatljiv nivo, odnosno da bi mogla da se uključi u sistem rafinerije u Rijeci. Procene su pokazale da je bilo neophodno između 300 i 500 miliona dolara samo za unapređenje, što je sa ekonomske tačke gledišta bilo neisplativo. Nakon toga doneta je odluka da se dalje ne ulaže u rafineriju u Sisku. Umesto toga, promenjena je njena funkcija. Rafinerija u Sisku je preusmerena na proizvodnju bitumena i sličnih proizvoda, a ujedno služi i kao skladišni i logistički centar za rafineriju u Rijeci i za snabdevanje gorivom na teritoriji Hrvatske.

Ove dve rafinerije, ona u Sisku i u Pančevu, nisu uporedive. Rafinerija u Pančevu je jedina velika rafinerija u Srbiji i ima centralnu poziciju u zemlji. „Ako pogledamo rafineriju u Sisku, ona je bila manja i veoma zastarela“, tvrdi Holoda. „Još pre nego što je MOL ušao u Hrvatsku, INA se već više fokusirala na rafineriju u Rijeci i imala je nameru ne da zatvori rafineriju u Sisku, već da smanji njenu ulogu. U poređenju s tim, Pančevo je izuzetno važna rafinerija za ceo balkanski region, tako da ne vidim, niti očekujem, bilo kakav rizik od njenog zatvaranja. Ona je veoma značajna i za MOL.“

Rafinerija nafte Pančevo

Holoda dodaje i da država Srbija, koja je delimični vlasnik akcija NIS-a, ima snažnu poziciju i velike mogućnosti da unapred definiše preduslove i uslove eventualne prodaje. A iz perspektive MOL-a, preuzimanje NIS-a bilo bi veoma povoljno za upravljanje celim lancem snabdevanja.

„Na taj način moguće je optimizovati asortiman goriva, odnosno odrediti koja će se vrsta proizvoda proizvoditi u kojoj rafineriji“, objašnjava Holoda. „Ovakav sistem već funkcioniše između Mađarske i Slovačke. Na primer, rafinerija u Bratislavi je znatno pogodnija za proizvodnju benzina i drugih proizvoda sa većom dodatom vrednošću, dok je rafinerija u Sažalombati efikasnija u proizvodnji dizela i dublje prerade dizelskih derivata. Kao rezultat toga, Slovačka dobija kvalitetniji dizel iz rafinerija u Mađarskoj, dok Mađarska dobija kvalitetniji benzin iz rafinerije u Bratislavi. Na isti način, ovo predstavlja dobru priliku za unapređenje kvaliteta goriva u Srbiji, jer bi rafinerije u Pančevu, Sažalombati i Bratislavi mogle da usklade i optimizuju svoje lance snabdevanja i zajedno obezbede gorivo visokog kvaliteta za sva tri tržišta.“

Davor Štern takođe misli da se kupovinom NIS-a za MOL otvara novo, veliko komercijalno distributivno područje koje zahteva još jednu rafineriju na tom prostoru. Ali, ipak, Štern zadržava i dozu skepse: „Trgovina je neumoljiva. Ako MOL ima previše svojih kapaciteta, domaćih i slovačkih, za zadovoljenje svojih potreba, sa padajućom potrošnjom u našem regionu ne bih isključio mogućnost zatvaranja rafinerije ukoliko se to izričito u ugovoru ne zabrani. Jer, vlasti i politike se menjaju, godine brzo prolaze. Ono što je bilo dogovoreno 2003. godine između hrvatske države i MOL-a nije se ispoštovalo u 70% slučajeva.“

Hrvatski ministar privrede Ljubo Jurčić i predsednik mađarske naftne kompanije MOL, Žolt Hernadi, potpisuju ugovor o prodaji hrvatske naftne kompanije INA, u prisustvu mađarskog premijera Petera Međešija i hrvatskog premijera Ivice Račana u Zagrebu, 17. jula 2003. Hrvatska vlada je tada prodala 25% plus jednu akciju naftne kompanije INA mađarskoj kompaniji MOL za 505 miliona američkih dolara

Koliko košta NIS?

Detalje prodaje NIS-a saznaćemo do kraja ove nedelje, tako je obećao predsednik Aleksandar Vučić. Kako se sada čini, osim dozvole američkog OFAK-a, jedna od prepreka za zaključenje transakcije može biti i cena. „Fajnenšel tajms“ objavio je da ceo NIS vredi 4,7 milijardi evra.

Koliko Rusi traže za polovinu nije poznato. Ali, Atila Holoda za Oko magazin sada prvi put iznosi procenu koliko su Mađari spremni da plate ruski udeo.

„Svi računaju da bi cena paketa NIS-a, koji je u vlasništvu Gasproma, iznosila oko 1,5 milijardi evra“, kaže Holoda. „Naravno, sve zavisi od toga da li ruski vlasnici, odnosno da li Gasprom zaista želi da proda svoje akcije ili ne. Koliko ja vidim, oni nisu baš odlučni u tome, nisu zadovoljni ovom idejom i ne žele da izgube svoj udeo, što dodatno komplikuje situaciju.“

„Ako me već vučete za jezik, mislim da je ponuda na 1,7 milijardi“, kaže Dušan Bajatović, „ali ako su Rusi uložili četiri milijarde, logično je da će za 50% NIS-a tražiti barem dve“.

Atila Holoda, međutim, podseća da pregovaračka moć uvek zavisi od aktuelne situacije, a Rusi su sada prinuđeni da prodaju imovinu: „To je ista situacija kao kada idemo u trgovinu. Ako vidim da je prodavac u boljoj ili lošoj poziciji, ja kao kupac iskoristiću tu situaciju. To je pregovaračka moć, i moram reći da je to prirodno u ovakvoj vrsti poslovanja. Naravno, da su ovi resursi prodati ranije, pre tri ili četiri godine, mogli bi da postignu mnogo bolju cenu. Ali sadašnja situacija im ne pruža mogućnost da povećaju cenu. Mislim da je 1,5 milijardi evra prilično realna cena za ovu imovinu. Takođe, postoji pitanje kako poslati novac ruskim kompanijama. Američki regulatori i OFAK ne žele da dozvole plaćanje ruskim kompanijama. A na neki način to mora biti plaćeno. Mogu da zamislim da bi u tom slučaju država Srbija, kao suvlasnik kompanije, mogla da pruži podršku i olakša realizaciju ugovora mađarske i ruske strane. Naravno, sve zavisi od odobrenja američkog OFAK-a, kao i od države Srbije, koja ima specijalno pravo da odobri ovu transakciju između dve kompanije.“

Hrvatsko-mađarski pregovori

U rafineriju u Pančevu sva sirova nafta iz uvoza stiže preko Janafa. Šta bi onda ova transakcija značila za Janaf i Hrvatsku? Ako je NIS poslovni partner broj jedan za Janaf, njemu je u interesu da pančevačka rafinerija radi. Ali ova hrvatska kompanija trenutno u dve MOL-ove rafinerije, u Mađarskoj i Slovačkoj, isporučuje 2 miliona tona nafte godišnje, i ima plan B.

Terminal Omišalj na Krku

Naime, MOL i Janaf već dugo pregovaraju o zaključenju novog dugoročnog ugovora o isporuci šest puta većih količina nafte za MOL-ove rafinerije. U Srbiju, prema aktuelnom ugovoru, Janaf godišnje isporuči pet miliona tona nafte. Ali ukoliko bi potpisao novi ugovor s MOL-om, onda bi mađarska kompanija, a ne NIS za Janaf bio poslovni partner broj jedan.

Ipak, za Janaf su se okolnosti promenile, zahvaljujući izuzetku koji je mađarski premijer Viktor Orban izdejstvovao kod američkog predsednika Donalda Trampa, da može da nastavi da uvozi rusku naftu preko naftovoda Družba. Time, praktično, ugovor s Janafom pada u drugi plan.

Uz to, u Srbiji će se graditi i konkurentski naftovod – već je raspisan javni poziv za izgradnju naftovoda od Srbije ka Mađarskoj. Ukoliko se ostvare planovi, o kojima se govori, da će se Mađarska spojiti naftovodom sa Pančevom, i ako se jednog dana ukinu sankcije na rusku naftu, onda je za Srbiju logičnije da Pančevo dobija naftu iz Rusije preko naftovoda Družba koji ide kroz Mađarsku, a ne kroz Janaf.

Onda se postavlja pitanje koja je budućnost Janafa i Riječke rafinerije.

„Međutim, velika prednost Rijeke je što je ona na moru i što može da dobije puno različitih vrsta nafte i da je prerađuje za ceo Mediteran“, kaže Štern.

Rafinerija nafte u Rijeci

Logika posla s naftom

Kako god da se transakcija s NIS-om završi, to neće biti klasična trgovina. U naftnom biznisu to nikada nije samo čista ekonomija. Nije bila ni 2008. godine kada je Srbija prodavala NIS i kada je Dušan Bajatović potpisao ugovor po kome se polovina kompanije prodaje za 400 miliona evra.

Rusi su kupovinom NIS-a na velika vrata stigli u Srbiju. Zato ni danas prodaja ruskog vlasništva u NIS-u nije samo obična transakcija.

U ovom kontekstu zanimljivo je, na primer, kako je „Politika“ u januaru 1973. godine o jednom velikom naftnom poslu pisala kao o poslu za koji važi prosta ekonomska logika. Takav je bio i naslov komentara u tom dnevnom listu: „Prosta logika.“

“Politika”, januar 1973.

A poenta je da naftni biznis ni ovde ni u svetu zapravo nikada nije bio samo prosta ekonomska logika. Nije to bio ni posle prvog velikog svetskog naftnog šoka, kada je započela izgradnja Jadranskog naftovoda kao kapitalnog projekta bivše zemlje.

Naftovod koji je dugo planiran šezdesetih i građen od 1974. do 1979, zapravo je napravljen složenom političkom logikom, prema kojoj su nosioci posla bile tri kompanije: Ina iz Hrvatske, Naftagas iz Srbije i Energoinvest iz Bosne i Hercegovine. Baš u to vreme, od 1974. do 1977. godine, mladi inženjer Davor Štern radio je u Jugoslovenskom naftovodu.

A kada je u decembru 1979. Jugoslovenski naftovod svečano pušten u rad, „Borba“ je pisala kako je Josip Broz Tito poslao telegram i čestitao graditeljima naftovoda. „Njegov značaj je u tome što nas povezuje i sa Evropom i sa Mediteranom“, napisao je Tito.

Početak izgradnje terminala Omišalj na ostrvu Krk 1974. godine

„Ne sećam se baš telegrama, ali se sećam da je to bila je velika proslava“, kaže Štern. „To je bio grandiozan poduhvat za tadašnju Jugoslaviju: više od 600 kilometara naftovoda. Ja sam učestvovao u kupovini opreme, nabavljali smo cevi za to iz Kuvajta, koji je dao kredit za izgradnju naftovoda. Deo se radio na Kosovu, u Uroševcu, deo se kupovao iz Nemačke.

Cela ta luka je bio jedan tehnološki vrlo složen objekt i dokazano je da je on jako dobro napravljen, jer do danas nije bilo niti jednog incidenta na toj trasi, nije bilo izlivanja nafte. Nije bio ni jedan ni ekološki incident u luci, što je neuobičajeno. Dok sam ja vodio delegacije dole na Janaf, niko nije mogao da veruje da je more uz pristanište tankera u Omišlju tako čisto i da na kamenu nema ni traga neke crne tečnosti koja bi mogla biti nafta.

Stvarno čestitam ljudima koji su time upravljali i tada i sada, jer je to složen objekat. Međutim, on je star više od 50 godina i to treba isto imati na umu kada se govori o povećanju kapaciteta i pritisaka iznad određene granice za koje je on bio projektovan“, zaključuje Davor Štern.

Mapa Jadranskog naftovoda u novinama 1971.

Opcije na stolu

Posle 50 godina, može li se geopolitička mapa sveta objasniti tokovima nafte?

Sudbina NIS-a zavisi i od ishoda rata u Ukrajini. I od američkog predsednika Donalda Trampa koji ruskog predsednika Vladimira Putina sankcijama pritiska da pristane na mir. I od Viktora Orbana, premijera Mađarske, zemlje članice EU, koji je izdejstvovao izuzeće za uvoz ruske nafte. I od šeika Muhameda bin Zajeda koji ima pare. I od Hrvatske koja ima naftovod.

Ako od svega toga zavisi naftna kompanija – ne zvuči li danas naivno i sama pomisao da je reklamira pas? Sve i da je Petronije bio u pravu kada je u reklami rekao: „Pas kad bira, bira nepogrešivo, a čovek kad bira – često pravi greške“, može li za nas priča oko NIS-a da se završi bez greške? Ako američki OFAK ne odobri transakciju, šta bira Srbija?

Vest iz “Borbe”, 23. februara 1965. Rafinerija u Pančevu počela je sa radom 14. decembra 1968. godine

Dušan Bajatović odgovara da nacionalizacija neće biti opcija i da je to već nekoliko puta rečeno. U slučaju da OFAK traži da novac od prodaje ide na zamrznut račun, kao i u slučaju Lukoila, Bajtović kaže da je alternativa tome da rafinerija u Pančevu postane gomila gvožđa, ali i da je moguće da novac bude uplaćen preko platnog agenta, jer postoji i to rešenje.

„Mislim da se to neće desiti“, kaže Bajatović. „Postoji odgovarajuća komunikacija između Rusa i Amerikanaca, to se pokazalo na više primera. Nisam siguran da će o NIS-u razgovarati Tramp i Putin, jer to čini 0,6% prometa Gaspromnjefta, ali sam siguran da je ovde Srbija kolateralna šteta tuče dve velike sile u kojoj svaka hoće da pokaže da ima moć.“

Atila Holoda kaže da su američka vlada i američki predsednik veoma odlučni i protiv su davanja šanse ruskim kompanijama da zadrže svoju imovinu u Evropi. „Siguran sam da će problem morati da bude rešen. Ako se Rusima pruže mogućnosti da dobiju novac za svoju imovinu, sve bi trebalo da bude rešeno na normalan način. Jer niko ne može očekivati da bilo koji vlasnik izgubi svoje vlasništvo bez ikakve nadoknade“, zaključuje Holoda.

OKO magazin, 14. januar 2026.

„Loša prodaja gora je od rasprodaje“, tako je srpska štampa 2008. godina pisala o prodaji NIS-a. „Loš, skupo plaćen ugovor“, tako je jugoslovenska štampa krajem osamdesetih pisala o Jugoslovenskom naftovodu. A istina je da su Rusi u NIS-u bili bolji vlasnici nego što smo to bili mi, kao što je istina da u slučaju da sedamdesetih nije izgrađen jugoslovenski naftovod, morali bismo danas da ga gradimo. Ako je sve ostalo u aktuelnoj komplikovanoj energetskoj jednačini nejasno, bar su te dve stvari danas jasne.

Sa ove istorijske distance, jasno je i da se dobar posao u naftnom biznisu ne meri samo parama. Da li je onda jasno i da se sa promenom vlasništva u NIS-u ne menja samo nekoliko važnih ekonomskih pokazatelja naše zemlje? Menja se sve.