Ukupna stopa fertiliteta u Kanadi ponovo je pala prošle godine, dostigavši rekordno niskih 1,25 dece po ženi, nakon puno godina pada.
Objavljeni u sredu, novi podaci statističkog zavoda Kanade pokazuju da je stopa nataliteta pala za 1,6 posto u odnosu na 2023. godinu; prvu godinu u kojoj je stopa nataliteta pala ispod 1,3 dece po ženi.
Agencija napominje da se zemlje ispod tog praga, među kojima sada su Kanada, Švajcarska, Luksemburg, Finska, Italija, Japan, Singapur i Južna Koreja, smatraju zemljama s “ultra niskim natalitetom”.
Decenije propadanja
Stopa nataliteta u Kanadi opada već decenijama, sa vrhunca od skoro četvoro dece po ženi krajem 1950-ih.
Izveštaj statističkog zavoda Kanade iz 2024. godine navodi da su se neki od najvećih padova nataliteta dogodili tokom “baby bum-a”, otprilike između 1960. i 1975. godine, kada je pristup medicinskoj kontracepciji i abortusu rastao širom zemlje.
Drugi uticajni periodi uključuju veliku depresiju i Drugi svetski rat, koji su prvo smanjili, a zatim povećali stopu nataliteta, kao i početak pandemije COVID-19, kada je natalitet nakratko skočio pre nego što je nastavio svoj višegodišnji pad.
Godine 1972. stopa fertiliteta u Kanadi pala je ispod praga od 2,1 deteta po ženi, što je minimalna stopa potrebna za održavanje stabilne populacije samo putem rađanja.
U intervjuu za CTV News prošle godine , socijaloskinja Kate Choi sa Western University-ja istakla je da je sve konkurentnija ekonomija navela i muškarce i žene da daju prioritet obrazovanju i odloze roditeljstvo dok ne steknu stabilnije životne okolnosti.
„Često mladi pojedinci i parovi žele odloziti roditeljstvo (dok) ne uplate kaparu za kuću ili ne osiguraju sigurno mesto za odgoj dece“, rekla je.
„Iako postoji normativna promena prema niskom natalitetu, takođe je slučaj da postoji mnogo ekonomskih barijera koje rezultiraju odgođenim i izgubljenim natalitetom.“
Prosečna dob majki prilikom rađanja dece u Kanadi stalno raste već decenijama, dostigavši rekordnih 31,8 godina u 2024. godini, što je porast od 19 posto u odnosu na 26,7 godina iz 1976. godine.
Radjanje na globalnom nivou
Opadanje nataliteta utiče na širok spektar svetske populacije, a samo u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ( OECD ) stope nataliteta su se u proseku prepolovile u poslednjih šest decenija, na 1,5 sa 3,3 dece po ženi u 1960. godini.
Izveštaj organizacije iz 2024. godine upozorava da će pad „promeniti lice društava, zajednica i porodica“, kao i da će predstavljati rizik od „značajnog uticaja na ekonomski rast i prosperitet“.
Što se tiče razloga pada, podaci iz istraživanja Ujedinjenih nacija objavljenog u junu pokazali su da su “finansijska ograničenja” najčešće navedeni razlog za manji broj dece nego što je planirano , a slede ograničenja u zapošljavanju, stanovanju i brizi o deci, uz prepreke vezane za zdravlje i zdravstvenu zaštitu.
„Svaka zemlja u kojoj je istraživanje provedeno imalo je značajan udeo ljudi koji su izjavili da moraju revidirati nameravanu veličinu svoje porodice“, navodi se u izveštaju istraživanja.
U senci klimatskih promena, posledica globalne pandemije i rastuće ekonomske nestabilnosti, izveštaj OECD-a napominje da je prelazak u roditeljstvo za mnoge postao “komplikovaniji”.
Rešavanje te neizvesnosti ključno je za preokretanje pada, napominje organizacija, ističući politička rešenja poput roditeljskog odsustva i pristupačne brige o deci kako bi se pomoglo roditeljima da održe svoje karijere, a istovremeno prošire svoje porodice.
„Olakšavanje odluka o roditeljstvu zahteva sveobuhvatnu i pouzdanu podršku porodicama“, rekao je direktor odeljenja OECD-a Stefano Scarpetta u saopštenju .
„To uključuje pristupačno stanovanje, porodične politike koje pomažu u usklađivanju poslovnog i porodičnog života i usklađenost s drugim javnim politikama koje promovisu pristup kvalitetnim poslovima i napredovanje žena u karijeri.“
SERBIANNEWS/CANADA
