Procenjuje se da svaka deseta osoba u Srbiji pati od poremećaja štitne žlezde, što može da zahvati kako decu, tako i odrasle.
Štitna žlezda ne pravi probleme samo ljudima u zrelim godinama.
Profesor dr Miloš Žarković, endokrinolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, objasnio je razloge povećanja broja pacijenata sa ovim poremećajem, piše RTS.
Kako je istakao profesor Žarković, postoji mnogo faktora koji doprinose porastu broja pacijenata sa ovim poremećajem. U našem okruženju, prisutne su različite supstance, poznate kao endokrini disruptori. To uključuje različite plastike, supstance koje se koriste u izradi nameštaja i zavesa, a sve ove materije negativno utiču na endokrini sistem, uključujući i štitnu žlezdu. Drugi značajan faktor je epidemija gojaznosti.
„Na Klinici za endokrinologiju imamo veliki broj pacijenata, preko hiljadu. Dnevno pregledamo stotine pacijenata. Trećina pregleda odnosi se na stanje štitne žlezde. Ako imamo u vidu da deset odsto populacije ima neki oblik poremećaja štitne žlezde, a svaka druga osoba ima čvor u štitnoj žlezdi, jasno je koliko je ovo značajan zdravstveni problem“, istakao je profesor Žarković.
Dodaje da je zabrinjavajuće što se sve više mladih osoba suočava sa ovim problemom, ali istovremeno ističe da je dijagnostika poboljšana, te da se sve više otkrivaju blaži oblici bolesti.
„Dijagnostika obuhvata nekoliko elemenata, uključujući laboratorijske analize radi procene funkcije žlezde, proveru autoimunih tela i ultrazvučni pregled. Neophodno je obratiti pažnju na simptome hipotireoze, kao što su ubrzan rad srca, umor, promena boje kože, nervoza i gubitak telesne težine“, istakao je profesor Žarković.
Napominje da se sve forme bolesti mogu držati pod kontrolom uz pomoć dostupnih lekova koji se koriste širom sveta u terapiji ovog oboljenja.
„Preventivne mere uključuju unos joda, gvožđa, optimalnu koncentraciju selena i dovoljan unos vitamina D“, zaključio je prof. dr Miloš Žarković, endokrinolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
