Krvna slika je za lekare jedan od pokazatelja zdravstevnog stanja pacijenta. Brojni parametri, poput analize hemoglobina, mogu da ukažu na određene poremećaje u organizmu.
Projekat „Hemaginero“, razvija nove dijagnostičke metode putem takozvanog „oslikavanja eritrocita“, odnosno proučavanjem crvenih krvnih zrnca i raspodele hemoglobina unutar njih.
Standardne metode provere krvne slike mogli bi da zamene laseri. Budućnost predstavljaju moderne tehnike analize crvenih krvnih zrnaca, pogotovo u ranoj dijagnostici bolesti savremenog doba kao što je, na primer, dijabetes.
Stručnjaci Instituta za fiziku bave se biofotoničarskim tehnikama, odnosno razvojem laserskih mikroskopija.
Istraživač-saradnik Laboratorije za biofiziku Instituta za fiziku Mihajlo Radmilović kaže da se koristi tehnika oslikavanja, odnosno da se eritrociti analiziraju laserskom skenirajućom nelinearnom mikroskopijom.
„Ono što mi, pre svega, radimo je da pratimo tu interakciju kratkih laserskih impulsa sa najzastupljenijim molekulom u eritrocitima, a to je hemoglobin. Tako da, na osnovu toga možemo da zaključimo neke prilično bitne parametre kada su sami eritrociti u pitanju, počev od njihove morfologije, odnosno tog izgleda i oblika, do raspodele odnosno distribucije tog hemoglobina u njima“, objašnjava Radmilović.
Standardne medicinske tehnike ne mogu da pruže takve rezultate, a osim toga, do sada su ćelije obeležavane bojama koje bi mogle uticati na njih, a samim tim i na rezultate ispitivanja.
„Ono što smo mi uspeli da uradimo ovde je da tom našom tehnikom koju smo razvili ovde na Institut na fiziku, oslikamo eritrocite bez obeležavanja, dakle da ih nateramo da budu prirodno fluorescentni i da mogu da nam daju lepu sliku“, istakao je dr Aleksandar Krmpot, naučni savetnik u Laboratoriji za biofiziku Instituta za fiziku.
Na osnovu simulacije oksidativnog stresa kojima bi bili izloženi eritrociti u ljudskom organizmu, praćene su promene na hemoglobinu u crvenim krvnim zrncima.
„Naša dalja ideja je da pokušamo da radimo sa krvnim ćelijama odnosno eritocitima nekih pacijenata, npr. pacijenata koji boluju od dijabetesa, za koji je već poznato iz literature da dolazi do nekih promena na hemoglobinu, pre svega, vezivanje šećera za hemoglobin“, navodi Mihajlo Radmilović, istraživač-saradnik Laboratorije za biofiziku Instituta za fiziku.
„Sva istraživanja koja ovde radimo su, da kažem, moguća prvenstveno zahvaljujući studentima. To je jedan zaista od glavnih i naših motiva da to radimo i rezultati koje postižemo ne bi bili mogući da nije njih“, poručuje dr Aleksandar Krmpot.
Projekat „Hemaginero“, iz poziva „Promis“ podržao je Fond za nauku, a stručnjaci Instituta za fiziku, u saradnji sa kolegama sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i Instituta za medicinska istraživanja i dalje rade na usavršavanju metoda.
