Banjaluka – „Dejtonski sporazum gotovo i ne postoji, jer je on uništen od strane intervencija međunarodne zajednice i u tom pogledu, mislim da mi moramo doći do jednog novog dogovora koji može stabilizovati Bosnu u nekoliko narednih decenija”, reči su Milorada Dodika nakon sastanka članova Predsedništva BiH s prvim čovekom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, koje su zatalasale političku scenu u RS. Ta rečenica, koja se nadovezuje na dijalog o rešenjima za BiH koji je Skupština RS nedavno ponudila drugom entitetu, osnovna je zamerka opozicionara iz RS koju su izneli posle Dodikovog odlaska u predsedništvo.
Njegov odlazak u Sarajevo u vreme bojkota organa BiH je opravdan i od lidera opozicije. Međutim, oni sada podozrevaju da se u rečima člana Predsedništva BiH iz RS izrečenim pred Erdoganom može naći zagovaranje „Dejtona dva”. U Dodikovom SNSD-u ističu da opozicionari „izvlače reči iz konteksta”, posebno znajući da je politika te stranke, kao i aktuelnog srpskog člana Predsedništva BiH, bazirana pre svega na povratku na izvorni Dejton. Dodik je na zajedničkoj konferenciji izjavio: „Svaka odluka, i rešenje koje bude, ono mora biti mirno, pa taman bilo i disolucija u BiH”. Istakao je da „visoki predstavnik ne postoji u BiH”, te da se ne može prihvatiti da neizabrani stranac nameće zakone. „Nemojte da nam iskustva Avganistana ovde u BiH, kada stranci napuste ovu zemlju, ispadnu kao jedna opomena o kojoj mi nismo vodili računa. Dakle, dajte dogovor”, rekao je Dodik i ponovo naglasio da je mir jedini neprikosnoven.
Usledile su reakcije iz RS. Između ostalih, Mirko Šarović, predsednik SDS-a, ocenio je: „To je najgora moguća stvar u koju RS može biti uvučena, uz to i nepotrebno Dodikovo pozivanje da se u posredovanje uključi Turska, taj nekakav fantomski novi dogovor ili novi mirovni sporazum za BiH, gde od gotovog pravimo veresiju i bacamo sve do sada stečeno”.
Dodik je, naime, predložio da se u dogovore o BiH uključe lideri Srbije, Turske i Hrvatske, jer se, naveo je, strancima koji su dosad vodili glavnu reč više ne može verovati. On je na konferenciji izjavio kako ne izražava protivljenje BiH, ali da to mora biti zemlja „gde će se i moj narod osećati komotno, a ne da svakog dana čekamo neko nametanje iz Sarajeva, od strane Ustavnog suda ili visokog predstavnika”. „Radite s nama, uvažavajte i naše probleme kao i mi vaše, i može se nešto napraviti. Dejtonska BiH bez mešanja stranaca u obimu u kojem su to do sada činili predstavlja okvir o kojem možemo da razgovaramo”, rekao je Dodik.
Oprečni pogledi na pojedine poruke sa sastanka, za medije u Sarajevu bili su nova potvrda o „pucanju” srpskog jedinstva i odustajanja od bojkota organa, do kojeg je došlo posle Inckovog nametanja zabrane negiranja genocida. Dodikov savetnik Radovan Kovačević, pak, uverava da opozicija traži „dlaku u jajetu”. Kaže da je Dodik zapravo rekao ono što većina građana misli, to jest „ili ćemo doći do rešenja u kojem će RS biti poštovana, ili nećemo ostati u BiH”, te podseća da je nebrojeno puta dosad rečeno da je minimum na koji RS pristaje „izvorni Dejton”.
Istovremeno, kriza nastala zbog nametanja rešenja i dalje se usložnjava, jer se širi spisak predstavnika iz RS koje bojkotuju rad institucija. Kako su javili mediji, Vlada RS je obavestila predstavnike svih ministarstava i entitetskih ustanova i institucija da prekinu učešće u sastancima, komisijama, radnim telima koji su organizovani na nivou BiH. Prethodno su članovi RS u grupi koja priprema reformu izbornog zakonodavstva izjavili da je i njihov rad zamrznut posle odluke svih srpskih partija, koje su zaključile da „nema uslova za donošenje odluka u Predsedništvu BiH, Savetu ministara i parlamentu BiH”. Američki ekspert za bezbednost Stiven Mejer i član Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji 1992–1995. godine, rekao je da Inckov zakon „može da dovede do nezavisnosti RS”. On je za banjalučke medije izjavio da je Srpska preduzela ispravnu akciju – odbacila je antidemokratski „Inckov zakon” koji je BiH udaljio od pomirenja, i povukla se iz donošenja odluka u zajedničkim institucijama BiH, čime je iznela niz argumenata za slobodu govora i demokratsku vlast.
