Papa Franja preminuo je u 89. godini, nakon 12 godina kao duhovni vođa Rimokatoličke crkve. Njegova smrt pokreće vekovni proces izbora novog pape.
Šta sledi posle smrti pape Franje
Papa je poglavar Katoličke crkve. Rimokatolici veruju da on predstavlja direktnu liniju ka Isusu Hristu. Smatra se živim naslednikom Svetog Petra, koji je bio glavni među prvim Hristovim učenicima, apostolima.
To mu daje punu i neospornu moć nad čitavom Katoličkom crkvom i čini ga važnim izvorom autoriteta za oko 1,4 milijarde katolika u svetu.
Iako mnogi katolici često konsultuju Bibliju za smernice, oni se takođe mogu obratiti papinom učenju, koje reguliše verovanja i praksu Crkve.
Otprilike polovina svih hrišćana širom sveta su rimokatolici. Druge denominacije, uključujući protestante i pravoslavne hrišćane, ne priznaju papin autoritet.
Šta se dešava kada papa umre
Papska sahrana je tradicionalno bila složena ceremonija, ali je papa Franja nedavno odobrio planove da ceo postupak bude mnogo manje komplikovan.
Papina smrt se potvrđuje tako što dekan Kardinalskog zbora, koji ujedno ima ulogu i prelaznog pape, tri puta zlatnim čekićem udari glavu umrlog pape pozivajući ga njegovim krsnim imenom. Lekar može ali i ne mora prethodno da utvrdi smrt.
Posle toga, dekan skida Ribarov prsten s desne ruke preminulog pape i lomi ga na dva dela u prisustvu kardinala. Žig pokojnog pape se uništava, čime se sprečava moguća zloupotreba, a papska se rezidencija zatvara i pečati žigom. Jedini službenik koji zadržava svoju službu od smrti pape do izbora novoga je kardinal komornik Kardinalskog zbora.
Prethodne pape su sahranjivane u troslojnim kovčezima od čempresa, olova i hrasta. Papa Franja odlučio se za jednostavan drveni kovčeg obložen cinkom.
On je takođe ukinuo tradiciju postavljanja papinog tela na podignutu platformu – poznatu kao katafal – u bazilici Svetog Petra za javno gledanje.
Umesto toga, ožalošćeni će biti pozvani da odaju poštu a njegovo telo ostaje u kovčegu, sa uklonjenim poklopcem.
Franja će takođe biti prvi papa posle više od jednog veka koji će biti sahranjen izvan Vatikana.
Sahrana pape Franje će po njegovoj želji biti skromnija u odnosu na dosadašnje
On će biti položen u bazilici Svete Marije Velike, jednoj od četiri glavne papske bazilike u Rimu.
Bazilika je crkva kojoj je Vatikan dodelio poseban značaj i privilegije. Glavne bazilike imaju posebnu vezu sa papom.
Ko bira novog papu
Novog papu biraju najviši zvaničnici Katoličke crkve, poznati kao Kardinalski zbor.
Sve kardinale imenuje direktno papa i obično su rukopoloženi u biskupe.
Trenutno ima 252 kardinala, od kojih 138 ima pravo da glasa za novog papu.
Ostali su stariji od 80 godina, što znači da ne mogu da učestvuju na izborima, iako se mogu uključiti u raspravu o tome ko treba da bude izabran.
Kako se bira papa i šta je konklava
Kada papa umre (ili podnese ostavku, kao u izuzetnom slučaju pape Benedikta XVI 2013. godine), kardinali se pozivaju na sastanak u Vatikan, nakon čega sledi konklava, kako su izbori poznati.
U periodu između papine smrti i izbora njegovog naslednika, Kardinalski zbor upravlja Crkvom.
Posle obreda sahrane pape i pošto se na opštim i posebnim sednicama kardinala sve pripremi za konklavu, kardinali se sakupljaju, određenog dana, ne pre 14. a ni posle 20. dana od smrti pape, u Crkvi Svetog Petra na misi. Istog dana posle podne, skupljaju se u kapeli Svetog Pavla u Apostolskoj palati, i u svečanoj procesiji idu do Sikstinske kapele, gde se u strogoj tajnosti održava izbor.
Pojedinačni kardinali glasaju za svog željenog kandidata dok se ne utvrdi pobednik, što je proces koji može potrajati nekoliko dana. U prethodnim vekovima glasanje je trajalo nedeljama ili mesecima. Neki kardinali su čak umrli tokom konklava.
Jedini trag o tome kako teku izbori je dim koji izlazi dva puta dnevno od paljenja kardinalskih glasačkih listića. Crni dim znači negativan odgovor. Tradicionalni beli dim znači da je novi papa izabran.
