Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u trećem kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je jedan odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Rast beleže sektori trgovine i usluga, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, i sektor komunikacija. Među granama koje beleže pad, na prvom mestu je građevinarstvo sa 12,4 odsto slabijim učinkom. Komentarišući uzroke lošijeg rada građevinske industrije, Veselin Ražnatović, direktor firme Ekspres inženjering i član Unije poslodavaca Srbije, kaže da je reč o više faktora. “Jedan je i taj da nam da su cene nekretnine otišle u nebo, a došlo je i do malog pada tražnje. Problem su i cene materijala koji su poskupeli od 80 odsto do 100 odsto”, kaže Ražnatović za Infobiz.
„Ljudi su zastali, jer ne znate šta će se desiti sutra, a jedan od faktora koji je uticao na pad u građevinskom sektoru je nedostatak radnika. To je značajnije i od cena“, naglašava Ražnatović i dodaje da će sami poslodavci morati da učine više i uključe se u proces dualnog obrazovanja, u smislu da stipendiraju školovanje potrebnog kadra.
„Potrebno je jer smo mi prošle godine za građevinske struke u stručnoj školi u Beogradu imali sedmoricu upisanih učenika. Da nije Turaka i Pakistanaca, i sada bi građevinska operativa, koja se prepolovila u prethodnih 10 godina, bila u beizazlaznoj situaciji. I Nemačka je sada olakšala dobijanje radnih dozvola i iseljeničkih viza, tako da ako ne preduzmemo nešto odmah, u smislu da školujemo profile koji nam trebaju, za pet godina neće biti nikog da radi u građevinarstvu“, upozorava Ražnatović.
Govoreći o cenama nekretnina, kaže da veruje da će rast cena biti zaustavljen, ali da se ne može očekivati ni njihov pad niti vraćanja na stare cene.
Prema njegovim rečima, došlo se do toga da je kvadrat stana u Novom Beogradu npr u staroj gradnji bude do 2.000 evra, a i da za 100.000 evra možete da kupite stan od 40 kvadrata.
„Jedna od prepreka do niže cene nekretnina jeste i izuzetno usporen proces legalizacije gde desetine hiljada zahteva čeka rešenje, ako bi se taj proces ubrzao, na tržištu bi se našlo do 50.000 nekretnina, što bi uvećalo broj nekretnina koje se nude na prodaju. Usporila je građevina i zbog ćutanja administracije, dozvole se malo teže dobijaju zbog nerešenih imovinskih odnosa ili nedonošenja urbanističkih planova. Sve ovo zajedno kad se sabere dodjemo do one brojke od 12,4 odsto pada gradjevinarstva u odnosu na prošlu godinu“, zaključuje sagovornik Infobiza.
