Da je pravo umeće dobrog i poštenog, a da ići sudiji znači ići pravdi prve su lekcije koje čekaju studente Pravnog fakulteta. Međutim, jesu li svi koji su do diplome došli lekcije savladali – pitanje je koje se otvorilo kada je član komisije na ispitu za upis u Pravosudnu akademiju posumnjao da je jedan od kandidata ispitne odgovore unapred imao.
„Ja se izvinjavam, moram da reagujem. Pogledajte svi odgovore koje mi imamo ispred nas. Oni su identični odgovorima koje je kolega izneo. Preko ovoga zbog svojeg ugleda i časti i posla koji radim ne mogu da pređem“, poručio je na ispitu član komisije, glavni javni tužilac u Tužilaštvu za organizovani kriminal Mladen Nenadić.
Pravosudna akademija državna je ustanova koja ima za cilj da doprinese nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i tužilačke funkcije, navodi se u zakonu. A kandidat za sudiju koji se prvi put bira, a koji je završio početnu obuku na ovoj akademiji, ne mora da polaže ispit koji organizuje Visoki savet sudstva ili tužilaštva, pa se nameće pitanje ko i pod kojim kriterijumima akademiju upisuje i sebi otvara put ka zvanju sudije ili javnog tužioca.
„Ja sam bio protiv te pravosudne akademije, jer smatram da je to jedan inkubator kadrova, i da je to diskriminacija onih koji su van tog kruga lica. Ima ljudi koji su van pravosudne akademije koji su mnogo kvalitetni, a ima i onih koji tu predaju, a kojima ja nikada ne bih dozvolio da rade sa mladim kadrovima i da reprodukuju sebe i onu školu koju oni imaju“, kaže advokat Sead Spahović.
Pravosudna Akademija u saopštenju navodi da je kandidat greškom izvukao pitanje sa nacrtom tačnog odgovora, te da je zbog toga diskvalifikovan. Kao i to da ova greška nije ugrozila integritet polaganja ispita.
„Mi iz saopštenja ne vidimo ko je lice koje je napravilo tu navodno tehničku omašku, pa je nacrt odgovora završio kod kandidata, niko ne ukazuje na individualnu odgovornost. Onda dolazimo do toga, a ko ima pristup bazi pitanja?“, pita član Visokog saveta tužilaštva Predrag Milovanović.
Nije upitno samo kako je kandidat do odgovora na pitanja došao, nego i stručnost i kriterijumi komisije, ističe Spahović.
„Za mene je interesantno da specijalni tužilac, koji je jedan od najeminentnijih pravnika u Srbiji, ispred sebe ima napisan tačan odgovor. Pravo nije matematika, prema tome on kandidata treba da ispituje tako da vidi kako on rezonuje kao pravnik“, ukazuje Spahović.
Pred pravosuđem je etički ispit. Diskvalifikacija kandidata je prvi korak, mora se utvrditi ko je odgovoran, smatra Vesna Rakić Vodinelić profesorka Pravnog fakulteta u penziji.
„Uz pitanja je kandidat dobio i odgovore i pokušaj takvog ponašanja je krivično-pravno kažnjiv. Ono što iz samog saopštenja akademije proizilazi jeste da su oni postupali nehatno i nemarno – zato se znate i odgovara“; upozorava Rakić Vodinelić.
Profesorka dodaje da bi okončanje ovog slučaja u krivično-pravnom smislu značajno doprinelo da ova institucija povrati ugled, koji je, kako navodi, narušen i drugim slučajevima.
