Narodna banka Srbije danas je odlučila da podigne referentnu kamatnu stopu za 0,25 procenata, sa 2,50 na 2,75 odsto. Za građane i privredu to znači novo poskupljenje kredita uzetih u domaćoj valuti.
Narastajuća inflacija primorala je centralnu banku da posegne za podizanjem referentne kamatne stope kako bi uticala na smanjenje tražnje i tako pokušala da uspori dalji rast cena, ali naličje te mere je rast kamata, čak i na već postojeće kredite, uzete sa promenljivom kamatnom stopom.
Krediti koji nemaju fiksnu stopu, uzimaju se sa kamatom koja se obračunava kao zbir bankarske marže i promenljive komponente, koju u slučaju zajmova indeksiranih u evrima čini euribor, a u slučaju dinarskih kredita belibor. U pitanju su kamate po kojima banke međusobno pozajmljuju novac, a one se kreću u smeru u kom centralne banke pomeraju svoje referentne kamate.
Od početka godine, Narodna banka Srbije je čak četiri puta podizala repo stopu, počevši od aprila, kada je postalo jasno da zbog poremećaja na tržištu energenata i hrane koje je izazvao rat u Ukrajini inflacija neće biti tranzitorna, odnosno prolazna, kako su centralni bankari širom sveta do tada mislili. Tako je referentna kamatna stopa NBS za samo tri meseca prvo podignuta sa 1,0 na 1,5 odsto, pa na 2,0, pa na 2,5 i sada na 2,75 odsto.
U skladu sa politikom NBS, pomerao se i belibor, kamata koja utiče na visinu mesečne rate koju građani i privreda plaćaju na kredite uzete u dinarima. Tromesečni belibor je tako do aprila dostigao 1,0 odsto, da bi se do danas, pre ove poslednje odluke NBS, popeo na 2,15 odsto. Slično tome, šestomesečni belibor je skočio sa 1,41 na 2,45 odsto.
Aktuelno povećanje repo stope je manje nego ranije – 0,25 odsto u odnosu na 0,50 koliko je NBS praktikovala u prethodna tri navrata, ali treba očekivati da kao i svaki put do sada (vidi grafik) podizanje referentne stope automatski proizvede adekvatan nagli skok belibora.
Kako se ovo u praksi odražava na građane, možda se najlakše vidi iz podataka NBS o prosečnoj kamati na dinarske keš kredite koje građani uzimaju.
Tako je u januaru prosečna kamata na nove kredite sa rokom otplate iznad pet godina iznosila 8,70 odsto, da bi do maja stigla do 9,34 odsto, pri čemu treba znati da je najveći deo skoka kamata zabeležen u aprilu i maju, dakle upravo pošto je NBS počela da diže referentnu kamatu.
Ukupno uzev, svi dinarski keš krediti, bez obzira na ročnost su poskupeli sa 8,92 odsto na 9,46 procenata. Podaci za jun još nisu objavljeni, ali za očekivati je da je ovaj trend nastavljen, s obzirom da je 9. juna NBS prethodni put podigla repo stopu za pola procenta.
Preračunato u novac, to znači da je čovek koji je u januaru uzeo dinarski kredit od milion dinara na sedam godina sa kamatom od prosečnih 8,7 odsto, tada plaćao mesečnu ratu od 15,772 dinara, dok bi mu za taj isti kredit sa današnjom prosečnom kamatnom stopom rata bila 16.070 dinara.
Možda još ilustrativnije, to je 25.000 dinara više za otplatu banci.