Katastrofalne bujice u Španiji u kojima je život izgubilo najmanje 72 ljudi izazvane su destruktivnim meteorološkim sistemom u kojem se susreću hladan i topao vazduh i stvaraju kišne oblake, što je obrazac za koji se veruje da je sve češći zbog klimatskih promena, piše Rojters.
Ovaj fenomen je lokalno poznat kao DANA, što je španski akronim za izolovanu depresiju na velikim visinama, i za razliku od običnih oluja ili udara vetra može se formirati nezavisno od polarnih ili suptropskih mlaznih strujanja.
Kada hladan vazduh duva iznad toplih mediteranskih voda, to uzrokuje da se topliji vazduh brzo podigne i formira guste, vodom opterećene oblake koji mogu ostati nad istim područjem mnogo sati, povećavajući njihov destruktivni potencijal. Događaj ponekad izaziva velike oluje sa gradom i tornada kao što smo videli ove nedelje, kažu meteorolozi.
Istočna i južna Španija su posebno podložne ovom fenomenu zbog svog položaja između Atlantskog okeana i Sredozemnog mora. Tople, vlažne vazdušne mase i hladni frontovi susreću se u regionu gde planine pogoduju formiranju olujnih oblaka i padavina.
Ovonedeljna DANA bila je jedna od tri najintenzivnije takve oluje u prošlom veku u regionu Valensije, rekao je Ruben del Kampo, portparol nacionalne meteorološke agencije Aemet.
„Prognoze su bile u skladu sa onim što se dogodilo. Ali u oblasti između Utiela i Čive, u provinciji Valensija, padavine su premašile 300 litara po metru kvadratnom . U toj oblasti su se formirali olujni sistemi i kontinuirano obnavljali“, objasnio je on.
Dok stručnjaci kažu da će biti potrebno vreme da se analiziraju svi podaci kako bi se utvrdilo da li je ova konkretna DANA izazvana klimatskim promenama, većina se slaže da povećanje temperature na Mediteranu i topliji i vlažniji atmosferski uslovi doprinose češćem pojavljivanju ekstremnih epizoda.
„U budućnosti ćemo videti još ovih bujičnih poplava. Ovo ima otiske klimatskih promena, ove užasno jake padavine i ove razorne poplave“, rekla je Hana Klok, profesorka hidrologije na Univerzitetu Riding.
Ona je rekla da čak i rana upozorenja na jaku kišu zasnovana na pouzdanim prognozama ne čine mnogo da spreče smrtne slučajeve, a potrebno je da ljudi shvate pravu opasnost.
„Samo reći ljudima da će padati dosta kiše nije dovoljno dobro… Mogli smo da vidimo da se ljudi izlažu riziku vozeći se u poplavnim vodama, a vode je bilo toliko da je preplavila ova mesta.“
Pre nego što je termin DANA skovan početkom 2000-ih, sve jake padavine u jesen, karakteristične za mediteransku klimu, nosile su popularni naziv „gota fria“ (hladna kap) u Španiji i delovima Francuske.
Termin se još uvek široko koristi kolokvijalno. Njegovo poreklo datira iz 1886. godine kada su nemački naučnici predstavili ideju „kaltlufttropfen“, ili “hladna dostava padobranom“, da opiše poremećaj na velikoj nadmorskoj visini, ali bez vidljivog odraza na površini.
Aemet kaže da je koncept “hladne dostave padobranom“ zastareo i definiše DANA kao zatvorenu depresiju na velikim visinama koja je postala izolovana i odvojena od pridruženog mlaznog toka. Aemet kaže da DANA-ovi ponekad postanu stacionarni ili se čak pomeraju unazad, od istoka ka zapadu.
