TORONTO – Neki ljudi ovog meseca neće imati jedan, već dva zakonom predviđena slobodna dana. Nacionalni dan istine i pomirenja, 30. septembra, prvi put će se desiti nakon praznika rada, i produženog vikenda 6. septembra.
Ovaj praznik je osmišljen kako bi se svima pružila prilika da prepoznaju i obeleže nasleđe rezidencijalnih škola, koje je više od 150.000 dece indijanaca, Metisa i Inuita bilo prisiljeno pohađati između 1870 -ih i 1997.
Kao savezni zakonski praznik, to je određeni plaćeni godišnji odmor za zaposlene koji su regulisani zakonom. To znači da ljudi koji rade za saveznu vladu ili na radnim mestima kao što su banke, pošta ili Via Rail imaju pravo na slobodan dan ili na platu za godišnji odmor ako rade.
Iako postoji oko 10 saveznih zakonskih praznika, samo je pet plaćenih slobodnih dana za sve zaposlene u zemlji. To su: Nova godina; veliki Petak; dan Kanade; praznik rada i Božić.
Pokrajine takođe mogu odrediti praznike. Zato Manitoba ima dan Louisa Riela, a Quebec, na primer, dan svetog Jovana Krstitelja.
Osim toga, privatne kompanije i organizacije mogu odlučiti žele li poštovati izborne ili neslužbene praznike. Na primer, neke trgovine mogu izabrati da budu zatvorene na Boxing dan ili na dan sećanja, čak i u provincijama u kojima nisu određeni kao praznici.
Tako će nacionalni dan Istine i pomirenja biti plaćeni praznik za zaposlene na federalnom nivou. Vlada severozapadnih teritorija najavila je da će njeni javni službenici, uključujući nastavnike, takođe obeležavati praznik. I Britanska Kolumbija je savetovala pokrajinskim poslodavcima u javnom sektoru da poštuju taj dan. U BC-u mnoge javne službe funkcionisaće na smanjenom nivou, ali većina škola, viših škola i neka radna mesta u zdravstvenom sektoru i krunske korporacije biće zatvorene.
Većina pokrajina je rekla da službeno ne posmatra ovaj dan kao, plaćen slobodan dan.
Ideja o takvom danu bila je jedna od 94 preporuke u konačnom izveštaju komisije za istinu i pomirenje, koji je objavljen u junu 2015. Sam dan službeno je osmišljen 3. juna ove godine, kada je usvojen zakon C-5,u oba doma Parlamenta.
Do tog poteza je došlo ubrzo nakon što je krajem maja pleme Tk’emlúps te Secwépemc, otkrilo posmrtne ostatke oko 215 dece, na prostoru bivše indijanske rezidencijalne škole u Kamloops-u.
Od tada je pronađeno još posmrtnih ostataka, a u toku je i više pretraga širom zemlje. Originalni izveštaj procjenjuje da je 6.000 dece umrlo tokom pohađanja škola, iako mnogi ljudi očekuju da će taj broj biti mnogo veći.
SERBIANNEWS/CANADA