Očigledan je napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije, piše u najnovijem izveštaju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. Od 17 država regiona, Srbija deli četvrto mesto sa Gruzijom, a povećanje kapaciteta obnovljivih izvora pokazuje veliki pad u odnosu na prve tri zemlje. Prema Nacrtu integrisanog energetskog i klimatskog plana koji će početkom oktobra biti na javnoj raspravi, Srbija bi trebalo da do 2030. godine iz obnovljivih izvora dobija 40 odsto energije.
Više od dve trećine ukupno proizvedene električne energije u Srbiji je iz goriva koji zagađuje životnu sredinu i zagreva planetu. Nakon što je krajem prošle decenije izgrađeno devet vetroparkova, nema znatnijeg pomaka ka čistoj energiji. To nas je usporilo na putu rešavanja klimatske krize i doprinosa Srbije Pariskom sporazumu.
“Od 2019. godine dolazi do stagnacije u proširivanju kapaciteta za korišćenje energije vetra i drugih obnovljivih izvora. U susret COP27 jasna je poruka investitiroma i zemljama u regionu da moraju da se povećaju kapaciteti za korišćenje obnovljivih izvora energije i napori za usvajanje i primenu politika iz ove oblasti”, navodi Goran Vreljanski iz Svetske organizacije za zaštitu prirode.
Srbija ima više solarnog potencijala nego Namačka, Poljska, Češka, ali te zemlje proizvode mnogo više energije od sunca od nas, i u tome vide računicu.
“Trenutno kako merimo električnu energiju nije samo procenat proizvedene energije iz obnovljivih izvora već je i takozvano ‘deklapovanje’. To je situacija kada u zemlji iz godine u godinu raste BDP, a pri tome emitujete sve manje i manje ugljendioksida, odnosno imate sve manje zagađenje. To se ne dešava samo u najrazvijenijim zemljama, već i u srednje razvijenim, čije su ekonomije slične našoj. Treba da očekujemo da se tako nešto i ovde desi, ali za to su potrebni konkretni planovi”, kaže Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Krize su vreme kada se pronalaze nova rešenja. Ova energetska, mogla bi do kraja decenije da podigne iskorišćenost (kapacitete) obnovljive energije u Srbiji na 40 odsto, 13 odsto više nego danas.
“Razvoj ide u tri pravca: privatne investicije koje su uglavnom vetro-elektrane i solarne elektrane i u ovom času se razvija oko 14 giga vata projekata elektrana iz obnovljivih izvora energije”, kaže Branislava Jovičić, urednica Balkan Green Energy News..
Drugi pravac, kaže, čini državni EPS koji je, posle godina neinvestiranja u postrojenja, napravio plan razvoja, a fokus njihovih planova je na vetro-elektranama odnosno na solarnim elektranam na napuštenim kopovima.
“Treći pravac čine građani i privreda koji razvijaju solarne elektrane za sopstvenu potrošnju”, objašnjava Branislava Jovičić.
Veliki potencijal su srpski krovovi. Njihova površina veća je od 600 kvadratnih kilometara. Sa samo 10 odsto pokrivenosti solarnim panelima dobilo bi se dovoljno električne energije za šest miliona domaćinstava. Veća energetska sigurnost, čistiji vazduh.
