Dragana Perković Martin članica je tima koji je navodio rover „istrajnost” prilikom spuštanja na Mars
U godini u kojoj je virus korona zaključao Zemlju, Nasa je ponovo otključala vrata Marsa. Da li se iza njih kriju dokazi da je na Crvenoj planeti bilo života, pitanje je na koje bi do 2023. odgovor trebalo da da misija „Mars 2020”. Prvi i najvažniji korak bilo je prošlonedeljno sletanje rovera „istrajnost” na površinu ove planete, a među onima bez kojih bi to bila nemoguća misija nalazi se i ime Beograđanke Dragane Perković Martin.
– Sa svojim timom bila sam zadužena za pravljenje radara koji nas informiše koliko se „rover” brzo kreće i koliko je udaljen od površine Marsa. Reč je zapravo o navigacionom sistemu, delu opreme za sletanje koji mora da radi jer bez njega letelica teško da može da stigne na određenu tačku. Onog trenutka kada je „rover” dotakao tlo, taj deo na kojem sam radila duže od sedam godina otkačio se i srušio nekoliko stotina metara dalje – priča za „Politiku” kroz smeh Dragana Perković Martin, koja već 13 godina radi u Nasi, tačnije u njenom ogranku Džej-Pi-El.
Radar je, dodaje, bio gotov pre dve godine, ali je teret neizvesnosti sve vreme nosila u sebi pitajući se da li je uradila sve što može. Iako se posmatračima čini drugačije, tvrdi da joj je sedam godina bilo strašnije od sedam minuta koliko je tralo sletanje „istrajnosti” na Mars.
– Na radaru sam počela da radim pre nego što se moja ćerka rodila, a ona danas ide u školu. Sve vreme sumnjate da li možete to da uradite. Nijedna druga svemirska agencija do sada nije uspela da sleti na Mars osim Nase. Zbog toga nam nije lakše, ne postoje nikakve garancije da ćete opet uspeti, već stalna bojazan da će se srušiti. A kada dođe taj dan više ništa nije u vašim rukama, vi ste već aktivirali sekvencu i to je to – opisuje naša sagovornica koliko neizvesnosti nosi svaki projekat.
Kada se rover oslobodio radara, naša sagovornica se nije oslobodila posla koji je veže za ovu misiju – na redu su analize podataka koje bi trebalo da pokažu da li je bilo iznenađenja na tom putu. Nakon toga, misiju preuzima drugi tim.
– Očekujemo dosta podataka. Kako je cilj da utvrdimo da li je na Marsu postojao mikrobni život, „istrajnost” buši stene, analizira uzorke i one koje ljudi smatraju najzanimljivijim spakovaće u tube i ostaviti ih na površini Marsa – slikovito nam Dragana objašnjava šta to rover radi.
Prošlonedeljno sletanje nije jedino u okviru ove misije, 2026. još jedan „rover” će poleteti ka Crvenoj planeti kako bi doneo prikupljene uzorke. U okviru misije „Povratak uzoraka sa Marsa” (Mars sempl ritern), koja se priprema, zadatak tog manjeg „rovera” biće da pokupi tube sa uzorcima koji će se lansirati do jednog orbitera oko Marsa i onda se vrati na zemlju.
– „Mars 2020” sastoji se od niza događaja, prilično komplikovanih, pa je ceo projekat i vrlo skup. Zbog toga u misiji 2026. Nasa sarađuje sa Evropskom svemirskom agencijom – dodaje.
Dok svet bruji o Marsu i posmatra prve fotografije, naša sagovornica je već zagledana u novu planetu. Ovih dana sa svojim timom pokušava da ubedi Nasu da otkriju misterije Venere. Zašto je pretopla? Zašto se razišla sa Zemljom, a pošle su od iste tačke? Plan je da pošalju letelicu koja će da kruži nekoliko godina i prikuplja podatke. A da biste ubedili Nasu da prihvati projekat, osim naučnih argumenata, potrebno je i umeće ubeđivanja i neograničeno strpljenje.
– Sada su nam šanse oko 25 odsto, a to i nije tako loše. Pre šest godina smo već pokušavali da ih ubedimo da se vratimo na Veneru – dodaje naša sagovornica.
Draganin put u svemir počeo je u Beogradu, u gradu u kom je rođena i u kojem se školovala do druge godine gimnazije, pa preko Malte gde je završila srednju školu i elektrotehnički fakultet. U Ameriku odlazi na poslediplomske studije, gde iz laboratorije u Masačusetsu stiže u Kaliforniju i to pravo u Nasu. Kad ne šalje rover na Mars ili se ne bavi radarom koji pomaže da se razume razmena energija između atmosfere i okeana, Dragana vreme provodi sa kćerkom Leom i suprugom Lerijem, takođe inženjerom, kuva i organizuje večere na kojima prijateljima služi specijalitete srpske kuhinje.
– Motiv zbog kojeg pričam javno o mom radu je da neko dete čuje, da nekom roditelju poručim da ništa nije nemoguće. Ja sam ta koja nije mogla ni da sanja da će stići do Nase. I nisam jedina, i ovde i u Nacionalnoj organizaciji za okeane i atmosferu ima naših ljudi – kaže Dragana koja je stigla do zvezde, a ostala čvrsto na zemlji.
