Najveći broj Srba u rasejanju potiče iz Bosne, Hercegovine i Republike
Srpske. Ima ih oko 1,5 miliona u dijaspori. I uglavnom su okrenuti svom
zavičaju i matici Srbiji
U srpskoj dijaspori danas živi i radi 2,5 miliona Srba u 159 država sveta. Oni
potiču iz otadžbinskih zemalja Srbije, BiH, Republike Srpske, Crne Gore i
Hrvatske. Kako su u prošlosti srpske zemlje na zapadu Balkana pripadale velikim
carstvima i vladarima, od Mletaka do Austro-Ugara, ti je i njihovo iseljavanje bilo
jače, nego li Srba iz Srbije. Srpski narod je u srednjem veku i potom živeo na
prostorima Rumunije i Mađarske, Slovačke i Austrije.
U Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj je na primer, plemić, despot i
zemljoposednik Pavle Bakić (Banja oko 1500.) prešao je u decembru 1525. sa
svojom porodicom i sa dosta Srba u Ugarsku. Potom je na svoja imanja dovodio
seljake i radnike iz Bosne, čak njih 25.000. Tako je nastala srpska kolonija oko
Temišvara. U zemljama gde je dospot Pavle obitavao danas kao domorodci živi
250 članova porodice Bakić.
Porodica Đurić, poreklom iz Bosne, je u 17. veku preseljena u Mađarsku kao
radnička familija. Đukići su uglavnom bili nastaljeni u Santovu i Baji. Nastavnik,
slikar i grafičar Milan Đurić je tu rođen 1978. godine. Danas je Milan potomak
domorodaca iz srpske zemlje Bosne i nastavnik, slikar, direktora Kulturnog i
dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj.
Mleci i Austro-Ugari su imali brodove i sa njima „izvozili“ srpski narod kao
jeftinu radnu snagu po svim kontinentima. Početkom 20. veka bečki poslovni
agenti su, na primer, angažovali Srbe u Crnoj Gori i BiH da idu na rad u Južnu
Ameriku i u Severnu Ameriku. Tokom Drugoga svetskog rata, posle pada Italije,
Srbi iz Dalmacije su preko Egipta „osvajali“ Australiju.
U Srbiji u vreme knjaza Miloša i stvaranja Kneževine Srbije u 19. veku pasoše
je bilo teško dobiti, pa su Srbi „kupovali“ putne isprave za svet u Bugarskoj ili
Staroj Srbiji. Srbija nije imala ni more, ni brodove, pa su njeni gastarbajteri krenuli
masovno u svet na rad tek sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Zato danas
Srbi iz BiH čine većinu u srpskom rasejanju od 1,5 miliona ljudi, dok Srbi iz Srbije
čine 1 milion ljudi.
To se konkretno vidi, na primer, u Švajcarskoj. gde po služebnom popisu ima
58.000 državljana Srbije, a 180.000 Srba iz Republike Srpske, BiH, Crne Gore i
Hrvatske.
Kako se selio srpski narod u rasejanju se razvijala i Srpska pravoslavna
crkva. U 40 eparhija SPC u svetu vladike su, uglavnom, poreklom iz BiH.
Episkop britansko-skandinavski Dositej (Despot Motika, Olovo 1949) je jedan od
najstarijih episkopa u dijaspori. Zamonašio se u manastiru Ostrog. Kao mlad
sveštenik organizovao je SPC u Argentini. Osveštao je crkvu Rođenja Presvete
Bogorodice u prestonici Argentine 1988.. Vršio je dužnost sekretara upravnog
odbora Eparhije kanadske u Torontu. Od 1990. godine stoluje u Londonu i u
manastiru Pokrova presvete Bogorodice u Erkeljungi, južna Švedska.
Najpoznatiji među episkopima u Severnoj Americi bio je vladika Georgije
(Đorđe Đokić, Bijeljina 1949). Njegov brat Konstantin bio je episkop u Nemačkoj.
Kao i vladika Dostiej i episkop Georgije potekao je iz manastira Tavna. Za
episkopa kanadskog izabran 16. maja 1984. godine. Pod njegovim rukovodstvom
osvećeno je 20 crkava i kapela, kao i prvi srpski manastir u Kanadi. Rat i raspad
SFRJ devedesetih godina potakli su mnoge sveštenike da napuste otadžbinske
zemlje i da bogosluže tamo gde je naš narod u rasejanju. Sinovi ubijenog Srbina u
Sarajevu su sveštenici, Milan Gardović u Danskoj, a Antonije Gardović u
Švedskoj.
Naravno svi Srbi poreklom iz BiH i iz Republike Srpske u rasejanju u okrenuti
svom zavičaju i svojoj matici Srbiji. Oni pomažu kad i koliko mogu. Masovno su to
učinili 2014. prilikom katastrofalnih poplava u otadžbini. Organiozatori
humanitarne pomoći tom prilikom, a i ranije, a i kasnije, bili su Srbi iz Bosne. Zašto?
Pa zato jer u 300 srpskih organizacija, društava, udruženja i klubova u dijaspori, u
većini ih vode Srbi iz BiH. U Austriju su to, na primer Luka Marković i Bora
Kapetanović.
U pomenutoj Švajcarskoj, gde ima ukupno 230.000 Srba postoje
orzanizacije udruženih Majevičana, Banjalučana, Modričana i Sarajlija.
Najpoznatiji u toj organizaciji, ali i u celoj srpskoj koloniji kao patriota i
humanitarac jeste Stojan Stevanović, hotelijer iz Brunena, rodom iz Lopara.
Stevanović je u vreme klizišta i poplana na Majevici 2016. godine hitno sakupio i
poslao sa svojim Majevičanima 150.000 franaka u gotovini. A potom je slat
građevinski materijal i oprema. Danas je Stevanović predsednik Udruženja srpskih
privrednika u Švajcarskoj i u Evropi. Predložen je za prvog čoveka srpske diajspore u Evropi.
Kao biznismen Stojan Stevanović ulaže svoj kapital u investicije u Republici
Srpskoj i u Srbiji. Zato ima pasoš BiH i pasoš i državljanstvo Srbije. Planira da
otvori planaže idustrijske konoplje u Srbiji, jer je uzgoj ove biljke zabranjen u BiH.
Prošlog meseca je Stojan Stevanović u Srbiji proglašen za akademika Srpske
kraljevske akademije inovacionih nauka iz Beograda.
Stevanović je samo jedan od uspešnih i bogatih ljudi u srpskom rasejanju,
gde među milijarderima dominiraju Srbi iz BiH. Na listi od deset milijardera
srpskog porekla u dijaspori, devetoro je iz Republike Srpske. Najistaknutiji je
Milan Janković (Filip Cepter), poreklom iz Kozarske Dubice, gde njegovu fabriku
vodi njegov brat Goran Janković. Filip Cepter je završio gimnaziju u Kozarskoj
Dubici, a studije ekonomije u Beogradu. Odlazi (1979) u Austriju na usavršavanje
nemačkoj jezika i ostaje da radi u fabrici posuđa u Beču. Godine 1986. osnovao je
vlastito preduzeće „Zepter internacional“ za proizvodnju i prodaju orginalnog
ekološkog posuđa. Delatnost širi na kozmetiku, modu, medicinsku opremu i
pomagala, ekološke aparate i preparate. danas je g. Milan „kralj šerpi i lonaca u
svetu“.
Cepter je vlasnik firme koja vredi oko 5,5 milijardi evra. Ima stotinu filijala u
40 zemalja sveta i zapošljava više od 230.000 ljudi. Jedno nebesko telo nosi
njegovo ime. Živi u Beogradu, Monte Karlu i Parizu, ali u centru Banjaluke gradi
hotel.
Pored Milana Jankovića svetski milijarderi su Slavica Eklstone, poreklom iz
okoline Banjaluke, a živi u Londonu, Ubavka Mitić ili Rebeka Mekdonald, kraljica
gasa i nafte iz Kanade, Branko Tupanjac, ktitior manastira Gračanica u Trebinju,
biznismen u Čikagu, Vaso Despotović iz Čađavice, bankar i humanitarac, britanski
vitez iz Sidneja. I svi oni rade za svoj zavičaj, ali i za maticu Srbiju, jer imaju svoje
firme u Beogradu.
Da Srbi iz BiH i iz Republike Srpske pomažui Srbiju pokazuju i pojedinci, ali
i čitav narod sa one strane Drine. Odbojkašica Tijana Bošković poreklom iz Bileće
donela je Srbiji titule svetskog prvaka u odbojci, a sama je bila dva puta najbolja
odbojkašica sveta. Sam narod iz rasejanja, a poreklom iz Republike Srpske, i
finansijski pomaže svoj narod, „tamo i amo“. Srbija je lane od dijaspore dobila
devizne doznake vredne 5 milijardi evra. Veliki udeo u tim doznakama je
ušteđevina Srba iz BiH širom sveta.
U Srbiji, naime, žive roditelji i deca Srba iz Bosne i Hercegovine. Neki od
njih se školuju u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. Neki su u Srbiji oženjeni ili
udati, imaju svoje potomke. Neki penzioneri, kao moj prijatelj Ilija J. iz Bazela ima
kuću-vikendicu u Novoj Gajdobri kod Bačke Palanke.
Život i srce ne poznaju granice. Srpski narod ma gde živeo je jedno
nacionalno biće. Mnoge države, njihove vlasti i tajne službe žele da nas Srbe
razdvoje i posvađaju, ali srpska ljubav i patriotizam su jači. Prema nekim
najnovijim podacima čak 300.000 žitelja Republike Srpske uzelo je državljanstvo i
pasoše Srbije.
SERBIANNEWS/CANADA
