Rešio je Partizan da napadne prvo mesto u grupnoj fazi Lige konferencija. Svim silama, da ništa ne prepusti slučaju. U nekim drugim vremenima bi se možda mučio sa autsajderima, međutim, protivnike u prve dve runde Grupe B razoružao je skoro bez problema. Kao što je premijeri takmičenja uzeo meru Anortozisu na Kipru, tako je protiv najslabijeg tima u ovom društvu, Flore iz Talina, dokazao da je sazreo u evropskim okvirima. Nije blistao, niti bio agresivan kao što je navikao navijače, još manje golgeterski raspložen iako je ranije redovno po četiri puta tresao protivničke mreže, ali jeste slavio, pa srca 5.845 gledalaca u Humskoj greje rezultat – 2:0.
Trijumf je potpisao Lazar Marković, preuzevši od Rikarda Gomeša ulogu nemilosrdnog egzekutora. Ako je Afrikanac vukao Parni valjak u većem delu sezone, kapiten je preuzeo odgovornost na premijeri grupne faze pred Grobarima. Dao je dva gola, mogao još jedan, međutim, bitno je da je pokazao publici i sebi da je sposoban da bude lider tima Aleksandra Stanojevića.
Sve što je radio tokom karijere bivši reprezentativac mahom je činio desnom nogom. Ovog četvrtka uradio je to na neobičan način. Glavom i levicom!? Najpre u 19. minutu kad je ispratio akciju Natha, driblinge Rikarda i sačekao da golman Igonen loše interveniše kako bi ga matirao. Zatim u 42, pošto je kao vihor probio desnom stranom, zavrnuo unutra, pobegao čuvarima i uz pomoć Sumetsa smestio loptu u mrežu. I tako reprizirao učinak od 25. septembra 2019. kad je duplom porcijom golova matirao Javor.
Ovo protiv Estonaca je kudikamo važnije, jer je sprkom predstavniku doneo očekivanu, na kraju i komotnu, ali pobedu koja ni po čemu nije mogla da se nagovesti u uvodnih 15-ak minuta. Sve dok Marković nije trznuo glavom, Flora je bila bolji i opasniji tim, potvrđujući Stanojevićevu tezu da će izaći visoko i napasti favorita. Iskusni Konstantin Vasiljev je zapretio već u osmom, alternativni napadač Rauno Aliku u narednom minutu i te dve akcije kao da su bile poziv za buđenje domaćinu, koji je mlako, nervozno i smušeno ušao u meč. Može biti da je razlog tome pretumbana odbrana usled odsustva Siniše Saničanina (oborio ga virus), promocije Nemanje Miletića na mesto desnog štopera, odlaska Igora Vujačića levo, što nije bila česta slika ovog leta.
Osetila je ekipa Jirgena Hena da bi mogla da zapreti Partizanu i ko zna kako bi se meč odvojao da je jedan od ta dva pokušaja završio iza leđa Aleksandra Popovića, međutim, kad hrabri početak gostiju nije doneo promenu rezultata, crno-beli su zagospodarili terenom, a kad su poveli kao da su zbacili okove sa nogu. Odmah posle prvog pogotka Markovića akcije su mu bile smislenije, tečnije, lepše, pretio je Kvinsi Menig po levoj strani, sjajno sredinu terena mirnim pasom držao Miloš Jojić, veliku priliku propustio Rikardo, ali sve je došlo na naplatu posle soloakcije Markovića. Kao dokaz da se može pobediti i kad se ne igra najbolje i da ne moraju uvek da se priređuju goleade, iako je deo javnosti očekivao „čerupanje“ Flore.
Sve posle toga može se podvesti pod otaljavanje posla. Gosti jesu imali dve šanse preko iskusnog veziste Vasiljeva (Aleksandar Popović siguran), mogao je na suprotnoj strani Lazar Marković do het-trika, voljni momenat Rikarda se nastavi golgeterski niz bio je uočljiv, međutim, Parni valjak je u laganom ritmu priveo meč kraju i ostao na čelu tabele, pa će u naredna dva susreta, sa Gentom, boriti za prvo mesto.
Stanojevića može da raduje što, uprkos defanzivnim problemima, opet nije primio gol, ali i što je uspeo da razigra Danila Pantića,Nemanju Jovića, Aleksandra Šćekića i Filipa Holendera, te obavi posao bez mnogo stresa. Za Estonce je i vožnja u leru bila dovoljna, protiv Genta će Parni valjak morati da prebaci u brzinu više. Možda i dve.
.jpg)
