Klaudikacije su specifični bolovi u nogama koji se javljaju tokom fizičke aktivnosti, najčešće prilikom hodanja. Ove tegobe su simptom periferne arterijske bolesti donjih ekstremiteta i predstavljaju upozorenje pred teže stadijume bolesti. To je zapravo signal da mišići ne dobijaju dovoljno kiseonika zbog smanjenog protoka krvi u arterijama nogu.
Kako ističe dr Mihailo Nešković iz Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, najčešći uzrok klaudikacije je ateroskleroza, to jest suženje ili začepljenje arterija zbog nakupljanja masnih naslaga na njihovim zidovima. Ovo stanje ograničava dotok krvi u mišiće tokom napora. Problem se može javiti i zbog drugih stanja, poput upale krvnih sudova ili povreda, ali je ateroskleroza daleko najzastupljenija.
‒ Pacijenti najčešće opisuju bol, grčeve, težinu ili umor u mišićima nogu, obično u listovima, butinama ili zadnjici. Simptomi se javljaju nakon određene distance hodanja i nestaju posle kraćeg odmora. Prateći znaci bolesti mogu biti gubitak maljavosti, promene boje i teksture kože na potkolenicama i stopalima, a često su odsutni pulsevi na tipičnim mestima. Lekaru se treba javiti čim se primete opisane tegobe pri hodanju, a na osnovu kliničkog pregleda pacijenti će biti upućeni specijalisti vaskularne hirurgije ukoliko je potrebno. Pravovremena intervencija sprečava razvoj novih simptoma u vidu bolova u miru i rana na nogama. Bolovi u koštano-zglobnom sistemu nisu tipični za bolest arterija, pa je neophodno potražiti pomoć lekara drugih specijalnosti – ističe dr Nešković.
Postavljanje dijagnoze počinje razgovorom sa pacijentom i fizičkim pregledom, gde se proveravaju pulsevi i noge pacijenta. Na osnovu toga se određuju dalji dijagnostički postupci. Najprecizniji patomorfološki prikaz bolesti arterija donjih ekstremiteta dobija se kompjuterizovanom tomografskom angiografijom, na osnovu čega se pravi plan lečenja.
‒ Lečenje zavisi od težine simptoma, starosti pacijenta i pridruženih bolesti. U blažim slučajevima preporučuje se promena životnih navika – redovno hodanje, prestanak pušenja i kontrolu holesterola i pritiska. Lekovi poput statina ili antiagregacionih sredstava pomažu cirkulaciji. U težim slučajevima rade se invazivne procedure poput balon-angioplastike, postavljanja stenta ili baj-pas operacije za obnavljanje protoka krvi. Neadekvatno lečenje može dovesti do progresije bolesti u vidu ugrožavajuće ishemije, gde bol postaje stalan, a tkivo noge počinje da odumire. To može dovesti do gangrene, kada je jedini preostali vid lečenja amputacija noge radi spasavanja života pacijenta. Takođe, periferna arterijska bolest često ukazuje na probleme sa krvnim sudovima u celom telu, povećavajući rizik od srčanog ili moždanog udara – navodi dr Nešković.
Faktori rizika za pojavu ovog problema uključuju pušenje cigareta, visok krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes, gojaznost i porodičnu istoriju bolesti krvnih sudova. Prevencija podrazumeva zdravu ishranu bogatu vlaknima i siromašnu mastima, redovnu fizičku aktivnost, izbegavanje cigareta i redovne kontrole kod lekara, posebno ako već postoje hronične bolesti.
