Slatkiši, loše navike i odlaganje odlaska stomatologu – put ka ozbiljnim zdravstvenim problemima

Bolesni zubi nisu samo lokalni problem usne duplje, već mogu predstavljati ozbiljan rizik za celokupno zdravlje organizma. Infekcije zuba i desni, ako se ne leče na vreme, mogu da budu ulazna vrata za bakterije koje kroz krvotok dospevaju do udaljenih i vitalnih organa, upozorio je gost Jutarnjeg programa, dr Zoran Mandinić, profesor na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Usna duplja je neodvojiv deo organizma, a zubi, iako na prvi pogled deluju izolovano, podložni su istim mehanizmima oboljevanja kao i drugi organi. Karijes nije bezazlena pojava, već infektivno oboljenje izazvano specifičnim bakterijama koje prirodno postoje u usnoj duplji, objašnjava prof. dr Zoran Mandinić.

Gostovanje prof. dr Zorana Mandića u Jutarnjem programu

„Karijes nije ništa drugo nego oboljenje koje jeste nezarazne prirode, ali je infektivne prirode, prouzrokovano specifičnom bakterijskom infekcijom. Patogeni mikroorganizmi koji normalno postoje u usnoj duplji mogu sistemskom cirkulacijom da ugroze vitalne organe, između ostalog i srce“, ističe profesor.

U medicini su takva stanja poznata kao fokalne infekcije, odnosno fokaloze. Reč je o oboljenjima koja nastaju kao posledica primarne infekcije na jednom mestu u organizmu, a potom se šire i utiču na druge organe i sisteme. Zubi i tkiva usne duplje često predstavljaju upravo takav primarni fokus infekcije.

Pored tvrdih zubnih tkiva, poseban problem predstavljaju i oboljenja mekih tkiva usne duplje, pre svega parodontalna oboljenja. Parodontitis, odnosno upala potpornog aparata zuba, može takođe biti značajan izvor sistemskih infekcija.

Posledice nelečenog karijesa

Kada je reč o posledicama nelečenog karijesa, one mogu biti i akutne i hronične, ali su upravo akutne komplikacije najopasnije jer zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Prof. dr Mandinić, koji radi na Klinici za dečiju i preventivnu stomatologiju, kaže da se u praksi često susreće sa decom koja se prvi put javljaju stomatologu tek kada dođe do ozbiljne infekcije.

„Nažalost, često viđamo decu koja se prvi put javljaju stomatologu upravo zbog akutne dentogene infekcije. To je najčešće otok, koji može da ugrozi i vitalno stanje pacijenta.“

Takve infekcije su praćene opštim simptomima – povišenom telesnom temperaturom, malaksalošću, izraženim bolom i iscrpljenošću deteta. Zubobolja često traje tokom noći, remeti san i značajno utiče na kvalitet života i normalno funkcionisanje organizma.

„Dete je izmučeno, ne spava, ne funkcioniše normalno, a stomatologu se javlja tek ujutru nakon velikih bolova“, dodaje prof. dr Mandinić.

Nedovoljna zdravstvena prosvećenost

Ključni problem, kako ocenjuje gost Jutarnjeg programa, nije samo loša oralna higijena, već pre svega nedovoljno zdravstveno vaspitanje stanovništva, naročito roditelja. Navike koje roditelji imaju, dobre ili loše, direktno se prenose na decu.

„Roditelji su najbolji učitelji. Kako dobre, tako i loše navike roditelji prenose na svoju decu. U tom smislu, kao društvo smo zatajili“, ocenjuje profesor.

Ističe da se stomatolozi, posebno oni koji se bave dečijom i preventivnom stomatologijom, zalažu za to da prvi pregled kod stomatologa bude u najranijim mesecima života, kako bi se roditeljima dali saveti o primarnoj prevenciji i očuvanju zdravih zuba.

„Problem je što se roditelji, nažalost, javljaju kasno, tek kada već postoji posledica, a to je najčešće komplikacija karijesa“, kaže prof. dr Mandić.

U takvim situacijama, mogućnosti stomatologa su ograničene. Umesto prevencije, primenjuju se mere sekundarne prevencije – ublažavanje bola i saniranje posledica, što često podrazumeva i invazivne stomatološke ili oralno-hirurške intervencije.

Kada je reč o edukaciji, prof. dr Mandinić ukazuje da deca lakše usvajaju dobre navike, ali da je preduslov za to motivacija i angažovanje roditelja.

„Moramo prvo da edukujemo roditelje, odnosno staratelje, jer dete ne može samo da dođe kod stomatologa. Ako to uradimo u najranijem uzrastu, kada su tkiva zdrava, imamo velike šanse da ih merama primarne prevencije i očuvamo“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Poseban rizik predstavljaju deca sa urođenim srčanim manama ili drugim kardiološkim problemima. Kod njih, loše oralno zdravlje može dovesti do izuzetno ozbiljnih komplikacija, poput bakterijskog endokarditisa.

„Kod pacijenata koji imaju problem sa srcem, oralno zdravlje je od izuzetnog značaja. Usna duplja ne sme da bude ulazna vrata infekcije, jer može dodatno da naruši već oslabljeno opšte zdravstveno stanje“, upozorava prof. dr Mandinić.

Slatkiši nisu jedini problem

Govoreći o prevenciji karijesa, stomatolog naglašava da problem ne leži isključivo u slatkišima, već u ukupnoj ishrani i učestalosti unosa šećera. Potpuno uskraćivanje slatkiša nije realno ni poželjno, ali je važno ograničiti učestalost uzimanja.

„Mnogo je korisnije pojesti tablu čokolade posle obroka, nego ih uzimati pomalo tokom celog dana“, kaže profesor.

Objašnjava da pljuvačka ima važnu zaštitnu ulogu, jer sadrži pufere koji neutrališu kiseline nastale razgradnjom šećera. Ako se šećeri unose stalno, puferski kapacitet pljuvačke postaje nedovoljan, što dovodi do kisele sredine u usnoj duplji.

„Ukoliko se taj fiziološki postupak bude u usnoj duplji sprovodio tokom čitavog dana, puferski kapacitet će biti nedovoljan da se izbori sa adekvatnom količinom da kažem kiselosti. U takvim uslovima dolazi do demineralizacije gleđi i stvaraju se idealni uslovi za nastanak karijesa, naročito u ranom detinjstvu“, zaključuje prof. dr Zoran Mandinić.