Cene u Srbiji povećane su više nego što je to očekivala Narodna banka. Razlozi su poskupljenje energenata i hrane na svetskom tržištu, navodi guvernerka Jorgovanka Tabaković. Ne usuđuje se da prognozira da li je inflacija od 15 odsto u oktobru dostigla pik, ili će i koliko nastaviti da raste.
N1: Kakve su cene?
„Dobre“.
„Prema platama i penzijama skupo jako“.
„Još je pristupačno. Ne daj bože gore“, kažu građani.
Hoće li biti gore, pre nego što bude bolje? Guvernerka Narodne banke Srbije ne usuđuje se da prognozira.
„Bila bih neodgovorna, bila bih neozbiljna. Kako mogu da tvrdim da je ovih 15 posto pik, kada se dešavaju takve stvari o kojima nemamo ni saznanja, niti možemo da ih predvidimo ni u onim najcrnjim scenarijima“, rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Uzdržanost Narodne banke u ovakvim okolnostima za urednicu Nove ekonomije je očekivana. Cene u Srbiji jesu pogurala poskupljenja energenata u svetu, ali i upmpavanje novca kojim je Vlada pomagala građanima i privredu u vreme pandemije, kaže Ivana Pavlović.
„Problem je što smo oko dve milijarde evra mogli da sačuvamo za crne dane. Nažalost, ti jako crni dani su došli. Ono što je zabrinjavajuće je da mi ne uđemo u neku spiralu rast plata, rast cena. To je jedan rizik koji bi mogao da se desi, ali o tome ne odlučuje Narodna banka Srbije, o tome odlučuje Vlada Srbije“, rekla je Ivana Pavlović iz Nove ekonomije.
Stanje je sada takvo da inflaciju na gore guraju energenti. Ugalj, drvo i pelet poskupeli su gotovo 50 odsto. U stopu ih prati hrana.
„Paradajz je cele godine skup. Sve je skupo. Kravstavci skupi. Sve“.
„Kilo mesa hiljadu i petsto dinara“, kažu građani.
Meso i povrće su među rekorderima u poskupljenjima. Ali, više od mesa i povrća poskupeli su hleb i žitarice, zatim riba. Najviše od hrane poskupeli su mleko, sir i jaja. U odnosu na oktobar prošle godine skuplji su 40 odsto.
U Narodnoj banci objašnjavaju – razlozi su povećani troškovi stočne hrane, đubriva, ambalaže, ali i povećana tražnja.
N1
„Ukupna tražnja prema svim podacima koje mi imamo i dalje raste. Ne samo nominalno, već i količinski. Očigledno je da čak i po ovakvoj ceni tražnje ima“, objasnio je Milan Trajković iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.
„Šta će ljudi, moraju da plaćaju. Mora da se jede. Mnogi kupuju onako malo sa negodovanjem“, kaže prodavac na pijaci.
N1: Jel se kupci žale na cene?
„Možda 10 posto ljudi da se žali, ovo ostalo ne“.
N1: Imaju novca?
„Imaju novca, pa ne bi kupovali besna vozila i kupovali stanove u Beogradu na vodi da nemaju novca“.
A oni koji ne žive u Beogradu na vodi, već od penzije.
„Je l bi mogla da živiš od 30.000 dinara? „To je teško. Živim tek tako. Dinar po dinar skupljamo“.
„Ne znam šta da vam kažem, kupujem po malo nešto“.
„Mi stariji koji smo preživeli inflaciju 90-tih imamo iz iskustva pravo da kažemo da koliko god da je teško moramo da radimo da bi nam bilo bolje“, navodi Tabaković.
Možda će biti bolje u drugoj polovini sledeće godine. Tada Narodna banka očekuje znatniji pad inflacije.
