U udaljenim planinskim selima prokupačke opštine đaci i roditelji raduju se povratku u školske klupe, jer im je onlajn nastava zbog nedostatka interneta, mobilnog signala, a često i struje, predstavljala problem. Ekipa RTS-a posetila je školu u Tovrljanu, koju pohađa pet đaka.
Sedmogodišnji Vladan Novović iz Trnovog Laza od danas ima i školske obaveze.
“Danas mi je prvi dan u školi i mnogo sam srećan. Kupio sam ranac, pribor i sveske”, kaže Vladan Novović iz Trnovog Laza.
Andrijana, Nikolina i Marija raduju se povratku u školu, jer će svakoga dana biti zajedno. Do škole u Tovrljanu, iz svojih sela, često pešače.
“Nekad me roditelji isprate, nekad me učitelj uzme, nekad idem peške. Nekad vidim divlju svinju, ali se ne plašim”, kaže Andrijana Bojović iz Trnovog Laza.
“Ovde ima i srna. Tata je video jednu, mnogo je bila mirna. Prišao je da je pomazi, ona je posle pobegla”, priča Marija Mijatović iz Arbanaške.
Škola sa pet đaka u Tovrljanu jedina je u parku prirode Radan planine. Nema savremena sredstva nastave, jer ovde često nema interneta ni mobilnog signala, ali za čitav kraj, znači život.
“Nama roditeljima mnogo znači ova škola zbog dece i nas, da bismo mogli da radimo poljoprivredu, da održavamo ova sela naša ovde. Ja sam živeo u Prokuplju, ostao bez posla”, kaže Jovica Mijatović iz Arbanaške.
Povratku u školu raduje se i učitelj Marko. Do škole i nazad do Prokuplja svakodnevno pređe 70 kilometara, a uz put, pokupi đake u zabačenim zaseocima.
“Dobro je što su se deca vratila u klupe. Opet, živa reč je bolja nego onlajn nastava. Dešava se da nestane struja i ne mogu da prate nastavu”, kaže Marko Čikarić, učitelj OŠ u Trnovom Lazu.
Učenici starijih razreda na dalje školovanje odlaze u gradske škole, gde se sreću i sa mnogo većim odeljenjima i drugačijim načinom rada.
