Tokom 78 dana koji su promenili svet bombardovani su civili, vojska se borila na Košarama i Paštriku. – Rat pokrenut zbog Kosova i Metohije koje je i danas bezbednosni problem
Деца крај срушене куће у селу Горња Вапа крај Сјенице (Фото ЕПА/ Viktor Vasanin)
Napad NATO-a na SR Jugoslaviju počeo je 24. marta 1999. godine i trajao je 78 dana, poslednja bomba pala je 10. juna 1999. godine. Zapadni vojni savez time se umešao u sukob na području Kosova i Metohije koji je eskalirao pre tačno četvrt veka, u martu 1998, u obračunu sa grupom Adema Jašarija u Drenici. Usledilo je godinu dana borbi, stradanja, diplomatskih pregovora i dogovora da bi se na kraju alijansa stavila na stranu albanskih separatista i napala SRJ bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uz obrazloženje da je slučaj Kosova i Metohije „izuzetak”.
NATO agresija nije imala posledice samo po građane SR Jugoslavije, bio je to događaj koji je promenio svet. Mnogi se slažu da su Rusija i Kina tada shvatile šta bi ih moglo snaći. Slučajno ili ne baš od tog perioda ove dve države su počele povratak na svetsku scenu kao velike sile sa snažnim armijama. A to koliko je Kosmet „izuzetak” videlo se u kasnijim ratovima u Iraku, Libiji, Gruziji i, naravno, Ukrajini.
Tokom NATO agresije, u bombardovanju i žestokim sukobima na Kosovu, poginule su hiljade ljudi, stradalo je mnogo civila. Popisani su poginuli vojnici i policajci, njih oko hiljadu izgubilo je živote u borbama protiv OVK 1998. i 1999. godine, kao i tokom napada avijacije NATO-a.
Okršaj u selu Račak u januaru 1999. bio je povod i izgovor za direktne pretnje oružanom intervencijom alijanse. Usledili su pregovori u Rambujeu, postavljeni tako da SR Jugoslavija ne može da pristane na ponuđene uslove. Rat je bio neizbežan.
Prvi udar alijanse bio je usmeren na RV i PVO Vojske Jugoslavije. Taj vid vojske trebalo je uništiti za tri dana, ali to se nije desilo ni do kraja rata. Odlučnost, hrabrost i inventivnost raketaša, pilota i ostalih pripadnika VJ u prvim satima i danima rata podigla je moral vojsci i narodu. Već četvrte ratne noći oboren je „nevidljivi” F-117A, ponos SAD, što je bio i ostao jedinstven vojni uspeh. Istovremeno, Treća armija, a posebno Prištinski korpus razbili su snage OVK na Kosmetu.
NATO je bombardovao infrastrukturu, uništeni su mnogi mostovi, a zbog navodnih grešaka stradali su stanovnici mnogih gradova. Iz komande alijanse ovi izgubljeni životi hladnokrvno su nazvani „kolateralnom štetom”.
Sredinom aprila počela je epska bitka na Košarama. Vojska Jugoslavije, na za odbranu neodgovarajućem terenu, u početku i brojčano nadjačana, uspela je da odbrani granicu na području pomenute karaule.
Dok tamo traju ogorčene borbe, nastavljaju se vazdušni udari po celoj Srbiji. Među stradalim civilima su i zaposleni RTS-a, što je bio ratni zločin bez presedana. Stradaju Aleksinac, Varvarin, Niš… Rakete pogađaju putničke vozove i autobuse. Napada se elektroenergetski sistem, ali je ipak osposobljen. Bombardovana je i ambasada Kine u Beogradu, što izaziva bes u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.
Dok rat bukti, pokreću se pregovori, uz angažovanje posrednika – Martija Ahtisarija iz Finske i Viktora Černomirdina iz Rusije. Istovremeno, NATO krajem maja pokreće pokušaj kopnenog prodora, koji nam je danas poznat kao bitka za Paštrik. Zahvaljujući herojskom otporu Vojske Jugoslavije, i ova ofanziva propada.
Prvih dana juna, paralelno sa pregovorima, vazdušni udari se intenziviraju. Na kraju, usvaja se mirovni plan čija je osnova Rezolucija SB UN 1244. Prethodno je potpisan Vojnotehnički sporazum kojim je regulisano povlačenje VJ i MUP-a Srbije iz pokrajine i ulazak snaga Kfora, predvođenih NATO-om.
Kraj rata nije označio kraj stradanja Srba na Kosmetu, njih oko 200.000 je proterano, a mnogi su tog leta nastradali kao žrtve etnički motivisanog nasilja. Kasnije, 17. marta 2004. usledio je i pogrom. Dvadeset četiri godine posle NATO agresije, Kosmet je i dalje bezbednosni problem Srbije i Evrope. Svedoci smo nedavnih incidenata na severu pokrajine, ali i novih diplomatskih napora koji bi trebalo da omoguće bezbedne i stabilne prilike na Kosovu i Metohiji.
