Savršene ocene, savršen stres: Pritisak roditelja gura decu u depresiju, upozoravaju ruski stručnjaci

Stalno insistiranje na peticama, kontrolisanje svakog testa i dramatizovanje svake loše ocene ne proizvode nužno bolje đake, već ponekad samo proizvode anksiozne mlade ljude, što brojna istraživanja podržavaju.

Jedna studija sprovedena na petnaestogodišnjacima pokazala je da su oni koji su osećali jači pritisak od roditelja da dobijaju visoke ocene imali povećan rizik od depresije sve do 22. godine. S druge strane, kod onih koji su učili samostalno, takav obrazac nije uočen. Ključna stvar je to što u studiji nije mereno šta su roditelji zaista radili kada bi dete dobilo lošu ocenu, već kako su deca to doživljavala, rekla je Anča Baranova, profesorka na Školi sistemske biologije Univerziteta Džordž Mejson.

Ako je učenik verovao da je pod pritiskom, rizik od kliničke depresije značajno je rastao. Drugim rečima, iako i sami roditelji mogu verovati da ne vrše pritisak na svoje dete, ono se i dalje može plašiti da će uznemiriti porodicu nižom ocenom.

Istraživači su koristili posebne upitnike, uključujući procenu koliko su učenicima važne dobre ocene. Najveći rizik od kasnije depresije pokazale su devojčice iz imućnijih porodica, sa ocenama iznad proseka i ranim simptomima depresije već u 13. godini. Dakle, u riziku nisu bila “problematična” deca, već ona koja deluju kao dobar primer.

Zašto “loši učenici” nekada bolje prođu

Pre nego što sledeći put osećate frustraciju zbog jedne trojke, stručnjaci savetuju da zastanete i podsetite se da ocene mere znanje u datom trenutku – ali ne mere radoznalost, originalnost ni hrabrost da se misli drugačije.

Akademik Tatjana Černigovskaja, direktorka Instituta za kognitivna istraživanja na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu, više puta je govorila da je posebno zanimaju upravo učenici sa trojkama i dvojkama – oni za koje se vidi da imaju kapacitet, ali ne pristaju da igraju po šablonu.

“Zašto nemaju petice? Zato što ne poštuju pravila”, objasnila je ona na jednoj konferenciji, prenosi portal “Argumenti i fakti”.

Kao primer Černigovskaja je navela Rodžera Penrouza. Budući nobelovac se tokom školovanja nije dobro pokazao (i to upravo na časovima matematike). Dok su drugi učenici rešavali zadatak onako kako je bilo očekivano, on je iz istih primera sastavio sopstveni zadatak i bavio se njegovim rešavanjem.

Nije stigao da uradi ono što se od njega očekivalo, dobio je lošu ocenu – ali istorija je onda pokazala da nije bilo problema sa njegovom inteligencijom ni sposobnostima. Pre nego što od deteta tražite isključivo petice i savršen prosek, stručnjaci savetuju da sebi postavite sledeće pitanje: Da li ga pripremate za život ili za samo za formalni uspeh?