Ministar prosvete mladen Šarčević rekao je na konferenciji za štampu u Palati “Srbija” da je nastava na daljinu bez fizičkog kontakta najlošiji model i da su sva prelazna rešenja koja mogu da se ostvare bolja od nastave koja se odvija samo na daljinu.
Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je prvi septembar još uvek dovoljno daleko da bi se videlo da li će škole moći da rade po planiranom modelu.
“Ono što izvesno znamo i od čega smo pošli je da ne očekujemo nekakvo vanredno stanje. U prvom piku smo imali obavezu da jedan od roditelja dece starosti do 12 godina bude kod kuće sa decom. Kako je prvi pik završen i kako smo u tom scenariju nastavu imali isključivo na daljinu, što je svakako bolje nego da nema ništa, ali je ipak najlošiji model koji možemo da ponudimo”, objašnjava Šarčević.
Ističe da su tragajući za boljim modelima očekivali da se epidemiološko stanje popravi.
“Istražujući koliko roditelja ne može da ostavi dete kod kuće, došli sm odo podatka da je to negde oko 22 odsto roditelja dece uzrasta do 12 godina, što je već sasvim dovoljan razlog da se pokrene mehanizam da mlađi osnovci na neki način treba da krenu na nastavu”, kaže Šarčević.
Navodi da je u mnogim državama u toku tek razmatranje koji modeli mogu da se primene.
“Mi smo mogli ovo brzo da pokrenemo jer smo imali puno spremnih scenarija i predlažemo jedan od njih koji može da zadovolji više interesa i zaposlenih u prosveti, učenika, roditelja i celokupnog društva. Jedan od modela je da se od prvog do četvrtog razreda nastava odvija u školama, s tim što moramo da smanjimo broj učenika. Uz sve mere, u većem broju ustanova moramo da podelimo odeljenja na bar dva dela”, objašnjava ministar Šarčević.
Kaže da u okviru 17 školskih uprava, od 1.192 osnovne škole, u 45 odsto njih odeljenja ne moraju da se dele jer broj đaka zadovoljava standard.
“Morali smo da se rukovodimo i radnom listom zaposlenih. Natsavnik ne može da ima više od 24 časa neposrednog rada sa učenicima. Ima 10 sati pripreme za rad i šest sati ostalih poslova. Jako je važno šta čini tu strukturu rada jer od toga šta se radi uživo, a šta onlajn zavisi opterećenje zaposlenog”, kaže Šarčević.
Ističe da je nastava na daljinu bez fizičkog kontakta najlošiji model i da su sva prelazna rešenja koja mogu da se ostvare bolja nego da se nastava odvija samo na daljinu.
“Princip je prioriteta. Od prvog do četvrtog razreda, odeljenja se dele na dve grupe. Prva grupa će početi da radi od osam u cuklusima od po 30 minuta, pauzama od po pet i jednim odmorom od 15 minuta. Pauza između dva bloka će biti 20 minuta. U durgom bloku radi druga grupa dece istog odeljenja”, navodi Šarčević.
“Intenzivni kontakti sa proizvođačima vakcina”
Doktorka Darija Kisić Tepavčević kaže da članovi Kriznog štaba imaju intenzivne kontakte sa većinom proizvođača vakcina koji se nalaze u završnim fazama kliničkih ispitivanja, a da su sa par zemalja definisani i memorandumi o saradnji.
“Činimo sve napore da budemo jedna od prvih zemalja kojima će efikasna i bezbedna vakcina biti diostupna kada se pojavi. U toku smo od samog početka sa većinom kompanija koje se nalaze u završnoj fazi istraživanja”, ističe doktorka Kisić Tepavčević.
