Nova razvojna šansa Srbije mogla bi biti eksploatacija novih nalazišta izuzetno čistog krečnjaka i zlata, najavljuju čelnici države. Objašnjavaju da će to najsiromašnijem delu zemlje doneti radna mesta i budžetu visoke prihode, a da istovremeno nikako neće ugroziti životnu sredinu. Ali, osim “rudarskog optimizma” političara javnost još ne zna ništa o tome. Istovremeno, dok vlast govori o budućim projektima u kojima rudarenje i ekologija mogu zajedno, kompanija Rio Tinto najavljuje da nije odustala od projekta Jadar.
Pošto je sa žaljenjem odustala od projekta Jadar, šansu za privredni razvoj vlast ponovo vidi u rudarstvu. Nova nalazišta minerala kalcita i zlata u jugoistočnoj Srbiji javnosti je otkrio predsednik države.
„Kalcijum-karbonat, mislim da se tako zove, to smo pronašli u Srbiji i kao da nas je bog pogledao. U jednom od najsiromašnijih delova Srbije pronađeno je jedno od 80 najvećih nalazišta zlata, potpuno novo nalazište zlata na teritoriji Srbije, tako da, kao da nas u poslednje vreme bog pomalo pogleda“, izjavio je 15. decembra za RTS predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kostataciju predsednika ubrzo je potvrdila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i istakla da bi to značilo visoke prihode za državu i nova radna mesta. Resorno ministarstvo otišlo je korak dalje i pored ocena da bi u budućnosti kalcijum mogao da zameni litijumske baterije, tvrdi da eksploatacija tog minerala neće imati bilo kakve ekološke posledice.
„Vađenje kalcijum-karbonata je jednostavno, bezbedno i nije štetno po životnu sredinu, zahvaljujući savremenim tehnologijama koje se koriste u postupku“, navodi se u saopštenju MInistarstva rudarstva i energetike.
Kalcit, kreda ili krečnjak se nalazi u karbonatnim stenama, pa bi njegovo iskorišćavanje zahtevalo otvaranje novih kamenoloma. Uz sve savremene rudarske tehnologije, to će neizostavno uticati na životnu sredinu i živote ljudi u toj sredini, a svaka suprotna tvrdnja je uvreda za zdrav razum, navode iz organizacije Koalicija za održivo rudarstvo.
„Svako takvo rudarstvo ostavlja iza sebe praktično neupotrebljive regione, odnosno neupotrebljive lokacije i najčešće se dešava da takvo rudarstvo, kako se sada predstavlja ispada da je neki masivni potencijal, postoji mogućnost da su to pedesetine kvadratnih kilometara zahvaćene, gde bi sva druga lokalna privredna aktivnost, uključujući poljoprivredu, šumarstvo, turizam, bilo šta drugo, uz upotrebu voda, bili ugroženi“, rekao je za N1 Zvezdan Kalmar iz organizacije Koalicija za održivo rudarstvo.
Srbija nema mnogo ležišta kalcita da bi njegovo vađenje bilo kapitalno za državnu privredu kako se to predstavlja, kaže geolog Branislav Božović.
„Ležišta kalcijum karbonata ili kalcita u Srbiji nema mnogo. Na planini Venčac su otkinuli vrh. Zamislite sramotu kad je država sebi otkinula vrh planine u Šumadiji, na divnom mestu koje je bilo spomenik prirode. Sledeće ležište o kome se govori je Gadžin Han, koje još nije u potpunosti otvoreno, delimično otvoreno, ali nema ni tolike rezerve, vrednosti ni kvaliteta da bi se govorilo o tome da je to toliko značajno, materijalno i ekonomski će preporoditi zemlju. To je već nešto što je mnogo neozbiljno“, smatra Božović.
I dok javnost ne zna mnogo o navodno novim nalazištima kalcita i zlata, stručnjaci se slažu da o održivom korišćenju mineralnih sirovina treba da govori struka, a ne političati koji često daju nepotpune i netačne izjave.
„Treba videti, za kakve bi se on hemijske procese koristio. Mora da se vidi gde se nalazi, ja namerno neću da spekulišem uopšte o lokacijama, niti je informacija jasna. Maltene, kao da nikada nismo čuli za kalcijum-karbonat, takvo je bilo otkriće. Imam utisak da se sa tim manipuliše i stalno pokušava da se nekakvo rudarstvo promoviše i pojača, da se praktično pretvorimo u Zimbabve ili Kongo, gde ćemo da živimo od prodaje rude“, kazao je Kalmar.
A dok planovi o rudarenju kalcita i zlata ne odmaknu dalje od uopštenih najava, kompanija Rio Tinto saopštila je da ne odustaje od rudarenja litijuma u dolini Jadra.
