Da li bi Srbija i Rusija mogle da se ujedine? Jedan političar iz ruske Dume misli da bi to bilo moguće, ali uz volju naroda, odnosno referendum. Tako, kaže on, a pišu mediji i ruski i srpski, niko ne bi mogao da kaže da je reč o “okupaciji, otimanju i rušenju”. Takav scenario nije realan, misle politikolozi, ali pokazuje težnju određenih krugova u Moskvi da se na još neke načine poveže sa Srbijom.
Kada se prisećamo bombardovanja Jugoslavije, 12. april te 1999. godine dan je za sećanje na poginule u putničkom vozu, kojeg je NATO projektil pogodio u Grdeličkoj klisuri. Žrtava je bilo sigurno 15, pa je sa razlogom nešto slabije odjeknula vest da je istog tog dana Savezna Skupština odlučila da pristupi savezu Rusije i Belorusije. Nije se čula, niti je u Rusiji dobro primljena iako je za tadašnjeg predsednika bila istorijski korak.
„To je odluka koja će dalje jačati povezivanje naroda Jugoslavije, Rusije i Belorusije. Istovremeno, otvara i perspektivu ubrzanom ekonomskom, naučnom, tehnološkom i kulturnom razvoju“, izjavio je tada Slobodan Milošević, predsednik SRJ od 1997. do 2000. godine.
Perspektive, zapravo, nije bilo.
„To je bio negde odgovor Beograda na složenu političku situaciju u kojoj se našao i pokušaj stvaranja nekakve pa makar i tako maglovite spoljnopolitičke alternative“, objašnjava Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
„Tada bi to povezivanje značilo i određen vojni savez Belorusije, Rusije i Savezne Republike Jugoslavije“, kazao je Aleksandar Đokić, politikolog i bivši asistent na Katedri uporedne politike RUDN univerziteta u Moskvi.
Odnosno uvlačenje Rusije i Belorusije u sukob.
„Tadašnje rukovodstvo Rusije nije želelo da se upušta u neku vrstu konflikta sa NATO, koji bi zaista mogao da odvede i u direktan vojni konflikt“, dodaje Đokić.
A šta danas želi Rusija kada dolazi na istu ideju na koju je državni vrh Jugoslavije došao pre 23 godine. Ovaj put samo bez Belorusije. Predlog ujedinjenja Rusije i Srbije sada stiže od ruskog političara Alekseja Čepa iz takozvane „lojalne“ Putinove opozicije.
„Koja teži da bude veći katolik od pape, odnosno da bude ekstremnije od Vladimira Putina u ovoj situaciji“, napominje Đokić.
Zbog toga, a i zbog činjenica da Srbija nema geografske poveznice sa Rusijom, ne izlazi na more ili su joj svi izlazi zapravo put do NATO zemalja, predlog je neizvodljiv, ocenjuje Đokić.
„Naravno da ovo nije neka vrsta realnoga scenarija, ali pokazuje zapravo jednu težnju velikog broja krugova u Moskvi da se na neki način dodatno dođe do povezivanja sa Srbijom“, kazao je Dragan Đukanović.
Odgovora iz Beograda na ovakvu ideju za sada nema, ali ako bi se pitali građani, za politikologe praktično nemoguća ideja, postala bi moguća.
„Jedan veliki deo srpske javnosti, kako pokazuju relevantna istraživanja, ne bi bio protiv takve vrste opcija o kojima se govori“, ocenjuje Đukanović.
Bez glasa „protiv“ doneta je i odluka o pristupanju Belorusiji i Rusiji te ’99. hvalio se tadašnji predsednik SRJ Slobodan MIlošević. Crna Gora je tu odluku videla kao neozbiljnu i neiskrenu, a pokazaće se i neostvarenu. Kako će, procenjuju politkolozi, po svoj prilici završiti i ovaj predlog iz Dume.
