Upotreba čvrstih goriva, uglja u industriji, energetici u grejanju domaćinstava i izduvni gasovi starih automobila, glavni su uzročnici zagađenja u zemljama Zapadnog Balkana, ocenila je Evropska komisija.
Komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus ocenio je da se ne vidi dramatičan napredak koji je potreban, pogotovo kada je u pitanju zdravlje građana.
U Evropskoj komisiji i Evropskoj agenciji za životnu sredinu naglašavaju da se sa zemljama Zapadnog Balakna radi na postizanju tehničkih standarda kada je reč o kvalitetu vazduha, a samim tim i na zaštiti života i zdravlja građana.
Dodaje se da zemlje regiona tek čeka “veliki posao” u toj oblasti, koji zahteva kako političku volju, tako i finansijsku podršku.
U Briselu ocenjuju da se u EU smanjuje broj prevremenih smrti čiji je uzročnik zagađenje vazduha, ali da je i dalje na visokom nivou.
Navodi se da je izloženost sitnim česticama prouzrokovala oko 417.000 preranih smrti u 41 evropskoj zemlji u 2018. godini, od čega se 379.000 smrtnih slučajeva dogodilo u EU – 28.
Izveštaj o “Kvalitetu vazduha u Evropi – 2020” pokazuje da su Bugarska, Hrvatska, Češka, Italija, Poljska i Rumunija prekoračile graničnu vrednost Evropske unije za fine čestice (PM2,5) u 2018. godini.
Samo četiri zemlje u Evropi – Estonija, Finska, Island i Irska – imale su koncentracije finih čestica koje su ispod strožih smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Evropska agencija za životnu sredinu još nije pripremila finalni izveštaj o uticaju zagađenja na zdravlje za ovu godinu, ali obrađeni deo potvrdio je da je tokom pandemije koronavirusa zabeležen značajan pad koncentracije NO2 i PM čestica u velikim gradovima.
Zaključuje se ipak da zaključavanje društva nije način za smanjenje zagađenja, već kontinuirana primena ekoloških i klimatskih mera širom Evrope i sveta.