13.6 C
Vancouver

Posle 12 godina istraživanja utvrđena veza između mediteranskog načina ishrane i kognitivnih sposobnosti

Izvor:RTS

Efekti ishrane na zdravlje su uvek složeni, ali sveukupno, nalazi potkrepljuju ideju da ishrana može igrati ulogu u održavanju zdravlja mozga i smanjenju rizika od kognitivnih oštećenja kako starimo. Više studija dovelo je u vezu određene biomarkere sa očuvanjem kognitivnih sposobnosti.

После 12 година истраживања утврђена веза између медитеранског начина исхране и когнитивних способностиPosle 12 godina istraživanja utvrđena veza između mediteranskog načina ishrane i kognitivnih sposobnosti

Neurodegenerativna stanja, poput Alchajmerove bolesti, često počinju kognitivnim padom, koji je rezultat postepenog gubitka mentalnih sposobnosti. Rezultati više istraživanja sugerišu da određene navike u ishrani, posebno mediteranska ishrana, mogu pomoći da se zaštitimo od ovog gubitka.

Tradicionalne prehrambene navike stanovnika regiona južne Španije, Italije i Krita, poznate pod nazivom mediteranska dijeta, daju prednost konzumiranju voća i povrća, neprerađenih žitarica, nekim vrstama ribe, kao i siru i maslinovom ulju.

Dokazi ukazuju na brojne koristi od takvog izbora hrane, uključujući – potencijalno – zdraviji mozak.

Međutim, bilo je rezultata koji su bili kontradiktorni, što je, najverovatnije, rezultat korišćenja upitnika o ishrani koje ispitanici sami popunjavaju, gde je visok rizik od nepreciznosti i netačnih podataka.

Više studija dovelo je u vezu određene biomarkere sa očuvanjem kognitivnih sposobnosti. Budući da ovo pruža precizniji način za merenje odnosa ishrane sa zdravstvenim ishodima, međunarodna grupa istraživača želela je da, koristeći vezu sa biomarkerima, ispita svoje pretpostavke.

Otkrili smo da je mediteranska ishrana, sa svojim panelom dijetalnih biomarkera, u inverznoj vezi sa dugotrajnim kognitivnim padom kod starijih ljudi“, kaže vodeća autorka studije Alba Tor-Roka, nutricionista i stručnjak za javno zdravlje na Univerzitetu u Barseloni.

Alba Tor-Roka i njene kolege istražili su vezu između mediteranske ishrane i kognitivnog stanja kod starijih osoba kroz detaljnu analizu zdravstvenih i kognitivnih podataka prikupljenih tokom 12 godina.

Za kreiranje takozvanog metabolomskog indeksa mediteranske dijete (MDMS) korišćena je skala sa 14 tačaka. Ovaj metod zasnovan je na razmatranju dva moguća metabolomska biomarkera u ishrani za sedam ključnih delova mediteranske ishrane: povrćem, mahunarkama, voćem, žitaricama, mlečnim proizvodima, ribom i mastima.

Metabolomika proučava male molekule – metabolite, koji su rezultat procesa na ćelijskom nivou. Količina ovih molekula može se promeniti kao odgovor tela na bolest, ishranu i druge faktore životne sredine. Naučnici mogu da saznaju mnogo toga o našem zdravlju i pronađu moguće biomarkere bolesti jednostavnim merenjem nivoa metabolita.

U okviru studije, dizajniran je metabolomski indeks u ishrani – zasnovan na biomarkerima dobijenim iz seruma učesnika – za grupe hrane koje čine deo mediteranske ishrane. Kada je ovaj indeks poznat, procenjuje se njegova povezanost sa eventualnim kognitivnim oštećenjima“, objašnjava specijalista ishrane Kristina Andres-Lakueva sa Univerziteta u Barseloni.

Nivoi specifičnih supstanci, uključujući zasićene i nezasićene masti, polifenole koje proizvode crevne bakterije i druge biljne materije, mereni su u uzorcima krvi učesnika prikupljenih na početku studije.

Tokom dvanaest godina, pet neuropsiholoških testova je dato učesnicima da bi se utvrdile njihove kognitivne sposobnosti i eventualna oštećenja.

Istraživači su, na osnovu rezultata i serumskih biomarkera, pronašli zaštitnu vezu između mediteranske ishrane i kognitivnog stanja kod starijih osoba. Pojedinci koji su se više pridržavali mediteranske dijete pokazali su znatno sporiji kognitivni pad u poređenju sa onima koji su se slabije pridržavali ovog programa ishrane.

Rezultati koje smo dobili podržavaju upotrebu indikatora u dugoročnim procenama praćenja, kako bi se uočile koristi po zdravlje koje su povezane sa mediteranskom ishranom ili drugim obrascima ishrane i u skladu sa tim, usmeravali su personalizovano savetovanje u starijoj dobi“, kaže Alba Tor-Roka.

Studija ima ograničenja, na primer, uzorci krvi za analizu metabolizma bili su dostupni samo na početku, tako da tim nije mogao da ispita prethodnu izloženost ili promene tokom praćenja.

Efekti ishrane na zdravlje su uvek složeni, ali sveukupno, nalazi potkrepljuju ideju da ishrana može igrati ulogu u održavanju zdravlja mozga i smanjenju rizika od kognitivnih oštećenja kako starimo.

Razvoj metaboličkih rezultata zasnovanih na ishrani može pomoći u daljem preciziranju mera za procenu programa ishrane i nadamo se da će doprineti boljem razumevanju bioloških mehanizama preko kojih izbor hrane utiče na kognitivno zdravlje kod starije populacije“, poručuju autori.

Studija je objavljena u stručnom žurnalu Molecular Nutrition and Food Research.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

OSTALI KOMENTARI

KANADA

Najnovije vesti i priče

Đoković protiv Mikelsena u Šangaju sutra oko 13 časova

Srpski teniser Novak Đoković će meč drugog kola mastersa...

Stojković saopštio spisak od 24 fudbalera za mečeve Lige nacija

Selektor Srbije Dragan Stojković saopštio je konačan spisak od...

Minimalna plata je upravo porasla u ovim kanadskim provincijama

Neki radnici u Kanadi uskoro će videti povećanje svojih...

Kanada oslobađa ove firme od carina?

Kanadska vlada bi mogla da ponudi domaćim firmama izvesne...