Policija u Otavi poručila demonstrantima da odu ili će biti uhapšeni

Policija u glavnom gradu Kanade pojačala je prisustvo usred upozorenja da planiraju da uklone blokadu demonstranata u centru grada.

Demonstrantima, od kojih su mnogi u Otavi od kraja januara protiveći se kovid ograničenjima, rečeno je da odu ili rizikuju da budu hapšeni.

Upozorenje je usledilo nekoliko dana pošto se savezna vlada pozvala na nikada ranije korišćeni Zakon o vanrednim situacijama.

Zakonom se, između ostalih mera, zabranjuje javno okupljanje u nekim oblastima.

Policija Otave saopštila je da planira da raščišćava ulice u „narednim danima“ i da je podigla nove barijere u blizini mesta protesta.

Demonstranti, od kojih su mnogi parkirani u oko 400 teških kamiona i drugih vozila na gradskim ulicama oko parlamenta, danima drže Otavu paralisanu, prkoseći naređenjima da odu.

Kanadski premijer Džastin Trudo u četvrtak je u Donjem domu branio upotrebu Zakona o vanrednim situacijama, rekavši da je pozivanje na taj akt „poslednje sredstvo“ neophodno za okončanje protesta za koje je rekao da ugrožavaju nacionalnu privredu, javnu bezbednost i odnose SAD.

Opozicioni političari optužili su Trudoa za raspirivanje ionako napete situacije.

Upotreba tog akta je „malj bez presedana“, rekla je liderka konzervativaca Kendis Bergen.

Protesti su počeli tako što je konvoj kamiona krenuo ka Otavi kako bi se suprotstavio obaveznoj vakcinaciji za kamiondžije koji prelaze američko-kanadsku granicu, ali su na kraju prerasli u šire protivljenje kovid ograničenjima i Trudoovoj vladi.

Demonstracije u Otavi inspirisale su blokade na različitim mestima na granici sa Amerikom – koje su u međuvremenu uklonjene – koje su uticale na trgovinu između SAD i Kanade, izazivajući zabrinutost Bele kuće.

Privremene vanredne mere omogućavaju angažovanje federalnih i pokrajinskih organa za sprovođenje zakona da pomognu lokalnoj policiji u protestu u Otavi, koji vlada smatra nezakonitim.

Oni takođe uključuju novčane kazne od 100.000 dolara ili zatvorsku kaznu za učesnike koji dovode decu na proteste ili koji pomažu demonstrantima sa zalihama poput goriva ili hrane.

Bankama i drugim finansijskim institucijama (poput kreditne unije i platforme za kriptovalute) naređeno je da prestanu da posluju sa onima koji su povezani sa protestima.

Nekim kamiondžijama učesnicima demonstracija korporativni računi su zamrznuti, a osiguranje vozila suspendovano.

„Posledice su stvarne i one će ugristi“, rekla je u četvrtak potpredsednica vlade Kristija Frilend.

Prethodno je policija rasterala je demonstrante sa mosta između Kanade i Amerike, koji su više od nedelju dana blokirale kamiondžije okupljene u takozvanom Konvoju slobode.

 

Protest kamiondžija, nazvan Konvoj slobode, počeo je 9. januara, kada je hiljade vozila krstarilo Kanadom, da bi se kolone slile u Otavu.

Duž puta širom Kanade, kamiondžijama je stizala podrška mnogih, a neki su im se pridružili na protestu u Otavi.

Zahtevi protesta u međuvremenu su prošireni i na ukidanje kovid sertifikata – u delovima Kanade traži se potvrda o vakcinaciji za ulazak u zatvorene prostore kao što su restorani, teretane i barovi.

Policija je do sada pokrenula blizu 80 ​​krivičnih istraga zbog raznih dela, a uhapšeno je dvadesetak ljudi.

Pojedini stanovnici Otave žalili su se na buku zbog sirena, pa je lokalni sudija zabranio kamiondžijama da trube i stvaraju buku.

Neke kamiondžije kažu da im je policija pisala kazne zbog trubljenja kao vida protesta.

 

Premijer Trudo ranije je proteste kamiondžija ocenio kao „neprihvatljive“ i dodao da „negativno utiču na kompanije i proizvođače“, rekao je Trudo u sredu.

Ranije, u obraćanju poslanicima Donjeg doma, bio je još oštriji:

„Želim da budem vrlo jasan – ne plaše nas oni koji vređaju i zlostavljaju radnike i kradu hranu od beskućnika.

„Nećemo pokleknuti pred onima koji vijore rasističke zastave, nećemo pokleknuti pred onima koji se bave vandalizmom ili sramote sećanje na naše veterane“, rekao je kanadski premijer.

 

Prkosne kamiondžije

„Kanada nikada nije bila jača. Vidimo ujedinjen narod koji se okupio“, rekao je Rand Friman, 33-godišnji veteran kanadske vojske za BBC.

„Istorija govori da te prvo ignorišu, pa ti se rugaju i omalovažavaju, pa te napadaju i onda pobeđuješ. Ulazimo u fazu napada“.

Kamiondžija Lojd Brubačer okrivio je Trudoa i kanadsku vladu.

„Kada bi on odustao od svih ograničenja i obavezne vakcinacije, sve kamiondžije bi otišle ​​kućama jednako brzo kao što smo mi došli“, rekao je on.

„Otava bi bila otvoren grad.

„Sve što želim je pravo da biram između da li želim da primim vakcinu“, rekao je on.  Trudo je ranije demonstrante nazivao „marginalnom manjinom“.

Ali je rekao i da vlada ne razmišlja da pošalje vojsku da razbije protest.

Tu ideju prvi je izneo šef gradske policije Piter Sloli, rekavši da upotreba vojske postoji kao opcija.

Trudo je potom odbacio takvu ideju.

„Mora se biti veoma, veoma oprezan pre nego što se uputi vojska u situacijama u kojima su angažovani Kanađani. To nije nešto o čemu trenutno razmišljamo. Nema govora o slanju vojske“, rekao je Trudo ranije novinarima, prenosi Rojters.

Vlada je 15. januara donela meru koja zahteva od nevakcinisanih kanadskih kamiondžija koji prelaze granicu dve nacije odlazak u karantin po povratku kući.

Sjedinjene Američke Države su takođe nedavno rekle da strani vozači kamiona moraju pokazati dokaz o vakcinaciji da bi ušli u zemlju.

Prema zvaničnim podacima, u Kanadi je do sada vakcinisano oko 80 odsto stanovništva.

Kimberli Vol, demonstrantkinja koji je satima vozila da bi se pridružila protestu u Otavi, rekla je agenciji AFP da je protest organizovan „zbog naše slobode“.

„Nekoliko ljudi koje poznajemo, prijatelja, izgubilo je posao zbog obavezne vakcinacije“, rekla je ona.