U Dušanovom gradu Prizrenu drevni spomenici hrišćanske kulture pre 19 godina bili su meta albanskih nasilnika. Od dolaska misije Ujedinjenih nacija u tom delu naše zemlje zapaljeno je, minirano i srušeno 156 spomenika srpske prošlosti. Ovih dana počeće obnova Hrama Svetog Nikole, u narodu poznatog kao Rajkova crkva, koja je bila minirana 1999. godine.
Srednjovekovna vlastelinska zadužbina Rajka Kirizimića iz 1348. godine, bila je sagrađena u prizrenskom naselju Potok mala. Pominje se u Svetoarhanđelskoj hrisovulji cara Dušana.
“Crkva Svetog Nikole Rajkova koja je minirana 1999, ali da tako kažem, na sreću nisu sve mine eksplodirale, tako da je delom oštećena, ali nije cela srušena. Tako da nam je ona ostala jedina neobnovljena u ovom gradu muzeju. Prikupili smo sve dozvole i ono što je bilo najvažnije OSCE-a i od lokalnih vlasti ovde”, navodi paroh i profesor Bogoslovije “Svetih Kirila i Metodija” u Prizrenu Jovan Radić.
Srpska pravoslavna crkva je prošle godine izvela radove na izradi metalne ograde kojom je prostor crkve odvojila od školskog dvorišta.
“Prvo smo izvršili opsežna istraživanja stanja same konstrukcije, preduzeli mere zaštite, izradili projektnu dokumentaciju, izvršili smo statičku sanaciju konstrukcije same crkve. Sredstva su obezbeđena i date dozvole na projektnu dokumentaciju”, rekao je direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Leposaviću Zoran Garić.
Međunarodna zajednica je pod plaštom Saveta Evrope nastojala da ublaži sliku uništavanja kulturnog nasleđa srpskog naroda.
“Novac je upravo od zemalja koje su prepoznale našu kulturnu baštinu, koji su želeli da se ona obnovi. Nažalost od strane naših komšija Albanaca ima nešto drugo, oni su prvo uništavali našu kulturnu baštinu, sada bi hteli da je prisvoje”, ističe vladika raško-prizrenski Teodosije.
Očuvani spomenici u Metohiji i na Kosovu remek dela su drevne umetnosti. Zadužbine srpskih ktitora živopisali su grčki umetnici, posebno u vreme kralja Milutina.
U Eparhiji raško-prizrenskoj dve svetinje posvetio je Bogorodici. Manastir Gračanica koja slovi za arhitektonsku lepoticu i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu upisane su u Uneskov registar svetske baštine i deo su istorije i kulture sveta.
Ti spomenici srpske prošlosti u Vilnjusu su 2006. upisani u Uneskov registar baštine koja je ugrožena.
