Bez obzira na zvučnu prošlogodišnju najavu, postaje jasno da modernizacija severnoameričkih protivvazdušnih odbrambenih sistema – realizacija plana da se potroši 4,9 milijardi dolara za šest godina – ima dug put i brojne prepreke koje treba savladati.
Trudoova vlada je najavila dugo očekivani plan modernizacije NORAD-a još u junu tokom pripreme za samit lidera NATO-a — napetog skupa na kojem se očekivalo da članice alijanse, otrežnjene ratom u Ukrajini, pokažu koliko su ozbiljne po pitanju troškova odbrane .
A planirana nadogradnja protivvazdušne odbrane bila je ključna tačka razgovora za premijera Justina Trudoa, ministarku odbrane Anitu Anand i ministarku spoljnih poslova Mélanie Joly na samitu NATO-a u Madridu.
Međutim, u mesecima koji su usledili, neki od izazova s kojima se suočava taj plan odbrane vredan više milijardi dolara postao je klimav – posebno u Kanadi.
Cilj programa modernizacije je stvaranje slojevite odbrane iznad krajnjeg severa koja će štititi od strateških bombardera (zbof kojih je NORAD i stvoren za suprotstavljanje pre više od sedam decenija), ali i balističkih, krstarećih i hipersoničnih projektila – vrste oružja koje smo videli kako udara u Ukrajinu.
Prema planu, Kanada i SAD žele poboljšati satelitsku pokrivenost, uvesti moderan radar iznad horizonta i postaviti podmorske senzore i nadzor na Arktiku — posebno na takozvanim “tačkama prigušivanja”, na ulazima u okean i u arhipelage, koje Kanada vidi kao svoju suverenu teritoriju.
Dobra vest, prema rečima operativnog komandanta kanadskih oružanih snaga, je da vojska trenutno ima prilično dobar nadzor na krajnjem severu, s obzirom na skroman nivo brodskog saobraćaja.
“Da li trenutno imam pristojno znanje o znacaju? Da, imam”, rekao je viceadmiral Bob Auchterlonie, zadužen za kanadsku združenu operativnu komandu. “Na primer, u pomorskom domenu postoji samo oko 150 brodova koji zapravo plove severom svake godine. Znamo svakog od njih, vrlo ih dobro pratimo.”
Gledajte ispod površine
Izazov – ili pretnja – leži ispod površine okeana, posebno ispod leda gde bi mogle vrebati podmornice s balističkim ili krstarećim projektilima.
U intervjuu na kraju godine za CBC News, Auchterlonie je rekao da Kanada i njeni saveznici uvek dele pomorske obaveštajne podatke o tome gde se nalaze protivnici i njihovi glavni ratni brodovi, uključujući i podmornice.
Očekuje se da će se mnoštvo novih tehnologija — neke od njih još uvek razvijaju — uskoro pridružiti NORAD-ovoj podvodnoj mreži, rekao je.
“Rekao bih da je tehnologija zaista napredovala u poslednjih nekoliko godina. I radimo s našim saveznicima, kao i njihovim vlastitim naučnicima za odbranu, kako bismo došli do tih sposobnosti za otkrivanje protivnika u našim vodama… na površini i ispod površine”, rekao je Auchterlonie.
Razvoj te nove tehnologije – koja bi mogla uključivati prenosne senzorske nizove, bespilotne brodove i podvodna vozila bez posade izgrađena za lov na podmornice – odvija se u saradnji sa 5. flotom američke mornarice.
Prošlog leta, šef pomorskih operacija američke mornarice predstavio je plan za revitalizaciju flote do 2045. On predviđa flotu od 373 broda s posadom i 150 patrolnih brodova bez posade, što čini ukupno 523 broda. Mornarica je od američkog Kongresa zatražila više od 250 miliona dolara za razvoj bespilotnih površinskih i podzemnih brodova.
Iako je izgradnja tih novih sistema oružja u toku, Auchterlonie je rekao da Kanada pažljivo prati razvoj događaja.
Uz to, dodao je, Kanada i SAD bi mogle početi sa primenom postojeće tehnologije – poput podvodnih dronova – kako bi zaštitile sever.
Rat u Ukrajini izaziva neosporan osećaj hitnosti na Zapadu zbog potrebe za razvojem nove tehnologije nadzora – a Kanada sa sve većom uzbunom posmatra poteze Moskve na severu.
“Rusija obnavlja svoju arktičku vojnu infrastrukturu iz sovjetske ere”, rekao je nedavno Jody Thomas, premijerov savetnik za nacionalnu bezbednost i obaveštajne poslove, komitetu za odbranu Parlamenta.
“Oni se vraćaju. Mislim da je to zanimljivo. Oni nastavljaju svoju izgradnju na Arktiku uprkos ekonomskim nevoljama koje doživljavaju zbog svoje ilegalne invazije na Ukrajinu.”
Tokom svoje posete krajnjem severu Kanade prošlog leta, Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, primetio je da je najkraći put Rusiji, za napad na Severnu Ameriku preko Arktika.
Kanadski zvaničnici su više puta izjavljivali da će planirana kupovina stelt lovaca F-35 i uvođenje modernog radara iznad horizonta (OTH) uveliko pomoći u ublažavanju tog straha.
Over-the-horizon (OTH) radarski sistemi mogu locirati mete izvan dometa konvencionalnog radara. Takođe crpe ogromnu količinu energije. Naučnici u oblasti odbrane pokušavaju da smisle kako da napajaju stanice na udaljenim severnim lokacijama na ekološki odgovoran način.
“Zbog njihove ekstremne veličine, većina radarskih sistema OTH nalazi se u udaljenim područjima gde je pristup velikim količinama energije iz električne mreže neadekvatan. Stoga se koriste dizel generatori “, navodi se u tehničkom dopisu za istraživanje i razvoj Kanade napisan u 2006. godine, kada je vojska proučavala izvodljivost novih sistema.
Upozoreno je da će, kako bi se sprečila isključenja, generator od dva megavata koji sagoreva 15 tona dizel goriva dnevno, biće potreban za napajanje OTH niza.
To “dovodi do posebnog problema sa kontinuiranim snabdevanjem gorivom”, navodi se u dopisu. “Prekidi u dostavi gorivom (recimo, zbog ozbiljnih zimskih vremenskih prilika) mogli bi se ublažiti zadržavanjem rezerve goriva nekoliko dana.”
Možda najneposredniji i najzahtevniji problem s kojim se suočavaju kanadski zvaničnici je lanac satelita RADARSAT Constellation u državnom vlasništvu koji brzo stari. Federalni glavni revizor upozorio je u novembru da bi sateliti mogli preći svoj korisni vek do 2026. godine.
Zamene za te satelite — koje koristi nekoliko vladinih ministarstava, uključujući i Nacionalnu odbranu — još uvek su na crtežu. Sadašnja vlada je obećala namenske vojne satelite za nadzor u svojoj odbrambenoj politici za 2017., ali — kao što je generalna revizorka Karen Hogan napomenula u svom nedavnom izveštaju — ti sistemi nisu sposobni za lansiranje do 2035. godine.
Vladi je potreban ‘plan za vanredne situacije’, kaže AG
“Ono što tražimo je da vlada ima plan za vanredne situacije”, rekao je Hogan komitetu za odbranu 8. decembra 2022. godine.
“Šta će se dogoditi ako ovi sateliti dođu do kraja svog životnog veka? Trenutno vlada ili kupuje informacije komercijalno ili se obraća svojim saveznicima.”
Nicholas Swale, viši službenik u Hoganovoj kancelariji, rekao je da je satelitski sistem već preopterećen.
“Postoji više odeljenja koji traže informacije sa ovih satelita i oni već trenutno ne zadovoljavaju potrebe”, rekao je.
U intervjuu za kraj godine za CBC News, general Wayne Eyre, načelnik štaba odbrane, upitan je da li će Ministarstvo odbrane ubrzati program za lansiranje namenskih satelita pre 2035. godine.
“U ovom trenutku, ne znam”, rekao je. “Ali svakako ćemo pokušati.”
SERBIANNEWS/CANADA
