Prosečna zarada u Pirotu, u junu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je skoro 60.000 dinara. Od svih gradova na jugu Srbije, samo je Pirot imao veći prosek plata od republičkog. Šta kažu Piroćanci o tome koliko su ovi statistički podaci realni.
Dokazali su da znaju da štede, a već nekoliko godina umeju i dobro da zarađuju. Ipak, mnogi Piroćanci smatraju da se statistika često razlikuje od realnosti.
Na dobar prosek zarada u Pirotu najviše utiču plate 3.500 radnika kompanije “Tigar Tajers”, koja posluje u sastavu francuskog “Mišlena”. Tu su i fabrike u Slobodnoj zoni, koja je godinama u svetskom vrhu.
“Rezultat je da je pirotska privreda veoma zdrava, da postoji veliki broj proizvodnih kompanija, da postoji veliki broj uslužnih kompanija koje ih prate i tako se stvorila jedna dobra poslovna atmosfera”, kaže dr Dragan Kostić, predsednik Okružne privredne komore.
U sindikatu kažu da bi prosek zarada bio još veći kada bi se povećao minimalac i kada bi poslodavci poštovali zakone i dozvolili radnicima sindikalno organizovanje.
“Ne znam zašto se poslodavci boje sindikata ako misle da su radili pošteno i po zakonu. Sindikati su se složili i mi u većima na teritoriji tražimo izjednačavanje minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe, a to iznosi 37.500 dinara. Sindikati od toga neće odustati”, kaže Jovan Mijalković, predsednik Samostalnog sindikata u Pirotu.
U lokalnoj samoupravi ističu da je Pirot na listi prosečnih zarada u Srbiji napredovao za više od 100 mesta, pa je poslednje tri godine u društvu najboljih.
“Ja mislim da treba samo da nastavimo da napredujemo kao do sada. To je razvoj infrastrukture, izgradnja nedostajućih objekata, stvaranje novih urbanističkih zona za razvoj poslovanja, za mala i srednja preduzeća. Pravljenje ambijenta za razvoj IT sektora i mladih preduzetnika put je ka uspehu nadalje”, kaže Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.
Većina Piroćanaca nije sklona da zarađeni novac uloži u posao, pa je bankovni račun, odnosno slamarica, i dalje jedini pokazatelj standarda.