Posle više decenija čekanja, svemirski teleskop „Džajms Veb“, najmoćnija svemirska opservatorija do sada izgrađena, spreman je za lansiranje krajem decembra.
Inženjersko čudo, svemirski teleskop koji je nazvan po Džejmsu Vebu, direktoru Američke svemirske agencije Nasa koji je odigrao ključnu ulogu u programu Apolo, naslediće čuvenog Habla.
Trebalo bi da naučnicima pomogne u nalaženju osnovnih odgovora o Univerzumu, zavirujući 13 milijardi godina u prošlost.
Pet stvari koje treba znati o ovom svemirskom teleskopu.
1. Ogromno zlatno ogledalo
Centralni deo teleskopa je njegovo ogromno primarno ogledalo, konkavna struktura širine šest i po metara sastavljena od 18 manjih šestougaonih ogledala. Ogledala su napravljena od berilijuma i presvučena zlatom i prilagođena za prijem infracfrene svetlosti iz udaljenih delova svemira.
Opservatorija je takođe, opremljena sa četiri naučna instrumenta, koji udruženo ispunjavaju dva glavna cilja: Snimaju kosmičkih objekata i spektroskopiju – razbijanje svetlosti na različite talasne dužine radi proučavanja fizičkih i hemijskih svojstava kosmičke materije.
Ogledalo i instrumenti su zaštićeni petoslojnim štitnikom od Sunca, koji je u obliku zmaja i napravljen je tako da se razvije do veličine teniskog terena.
Štitnik je izgrađen od kaptona, materijala poznatog po visokoj otpornosti na toplotu i stabilnosti u širokom temperaturnom opsegu – što je od vitalnog značaja, jer će strana štita okrenuta ka Suncu biti zagrejana do 110 stepeni Celzijusa, dok će druga strana dostići minimum od minus 200 stepeni.
Teleskop takođe ima i svoj „svemirski autobus“ opremljen podsistemima za proizvodnju električne energije, pogon, komunikaciju, orijentaciju, grejanje i obradu podataka. Sve u svemu, Veb je težak otprilika kao i školski autobus.
2. Putovanje od preko milion i po kilometara
Teleskop će biti postavljen u orbitu oko milion i po kilometara od Zemlje, otprilike četiri puta dalje nego što je Mesec udaljen od naše planete.
Za razliku od Habla, prvog svemirskog teleskopa koji orbitira oko Zemlje, Veb će kružiti oko Sunca.
Gledano od Sunca, nalaziće se odmah iza Zemlje, što će mu omogućiti da uvek bude na noćnoj strani naše planete. A štitnik će uvek biti otvoren između ogledala i naše zvezde.
Svemirskom teleskopu će biti potrebno oko mesec dana da stigne do ove pozicije u svemiru, poznate kao druga Lagranžova tačka, ili El-dva. Iaku su astronauti išli da popravljaju Habl, nijedan čovek do sada nije putovao tako daleko gde će stići Veb.
3. Visokotehnološki origami
Pošto je teleskop prevelik da stane u nosni konus rakete u svojoj operativnoj konfiguraciji, mora da se transportuje presavijen, u origami stilu. Raspakivanje je složen i izazovan zadatak, najteži pred kojim su se inženjeri do sada našli.
Oko 30 minuta posle poletanja, komunikaciona antena i solarni paneli koji je snabdevaju energijom biće raspakovani.
Zatim se razvija štitnik koji će biti sklopljen kao harmonika i to počev od šestog dana, pošto prođe pored Meseca. Tanke membrane štitnika će razmotavati sliženi mehanizam sačinjen od 400 točkića i 400 metara kabla.
Tokom druge nedelje konačno će doći red na otvaranje ogledala. Kada se na kraju sve raspakuje, instrumenti će morati da se ohlade i kalibrišu, a ogledala veoma precizno podese.
Posle šest meseci teleskop će biti spreman za rad.
4. Život, univerzum i sve ostalo
Veb ima dve primarne naučne misije, koje će zajedno činiti više od 50 odsto njegovog vremena posmatranja. Prvo, istraživanje rane faze kosmičke istorije, osvrćući se na samo nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska.
Astronomi žele da vide kako su se formirale prve zvezde i galaksije i kako se razvijaju tokom vremena.
Njegov drugi glavni cilj je otkriće egzoplaneta, što znači planete izvan Sunčevog sistema. Takođe će istražiti potencijal za život na tim svetovima proučavajući njihovu atmosferu.
Najviše nada se polaže u Vebov kapacitet u infracrvenom spektru.
Za razliku od ultraljubičaste i vidljive svetlosti u kojoj Habl uglavnom deluje, talasne dužine infracrvenog zračenja lakše prodiru kroz prašinu i omogućavaju da se jasnije vide univerzumi u nastajanju koji su obavijeni oblacima.
Infracrveni zraci takođe omogućavaju naučnicima da idu dalje u prošlost zbog fenomena koji se zove crveno pomeranje. Svetlost udaljenih objekata rasteže se kako se univerzum širi, ka infracrvenom kraju spektra.
Takođe su planirana bliža posmatranja, u našem Sunčevom sistemu, Marsa i Evrope, Jupiterovog ledenog meseca.
5. Izrada svemirskog teleskopa je trajala decenijama
Astronomi su počeli debatu o teleskopu koji bi trebalo da nasledi Habla još devedesetih, a konstrukcija Veba je započeta još 2004. godine.
Lansiranje je odlagano nekoliko puta, prvobitno zacrtano za 2007, a zatim za 2018… uglavnom zbog problema povezanih sa raspakivanjem.
Opservatorija je rezultat ogromne međunarodne saradnje i pored Nasinih uključuje kanadske i evropske instrumente.
Više od 10.000 ljudi radilo je na projektu, a budžet je na kraju narastao na oko 10 milijardi dolara.
Misija će trajati najmanje pet godina, ali nadamo se bar 10 ili više.
