Sezona gripa u Srbiji zvanično je „otvorena“ u sredu, kada je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” saopštio da je potvrđen prvi slučaj te infekcije virusom gripa tipa AH1(pdm09) na teritoriji Šumadijskog okruga.
U ovom času niko ne može da kaže kakva će ova sezona biti i koliko će ljudi u državi biti inficirano, ali može informacije o tipu virusa, koji je „rođak“ onog takozvanog svinjskog gripa čija je pandemija bila pre 15 godina.
„Pun naziv sada izolovanog virusa je A(H1N1)pdm09. H1 i N1 su belančevine na površini virusa, a pdm09 znači da je to pandemijska varijanta iz 2009. godine. Dakle, to je virus koji već 15 godina šeta između dve zemljine polulopte. Sezona gripa se na jugu privodi kraju, a nama uskoro predstoji“, objašnjava za Danas epidemiolog Zoran Radovanović.
Relativno dobroćudan
Dodaje da je taj virus bio relativno dobroćudan čak i kada se pojavio i nema nikakvih naznaka da se njegov potomak koga očekujemo ove zime (Viktorija 2019) u međuvremenu prozlio.
„Za tu pandemiju je 2009/2010. godine bilo karakteristično da broj umrlih nije bio povećan, ali 80 odsto njenih žrtava, uključujući 10 trudnica, bili su mlađi od 60 godina. To je inverzija u odnosu na uobičajeni odnos mladih i starih jer po pravilu je samo 20 odsto ili manje umrlih od gripa mlađe od 60 godina“, kaže Radovanović.
Ovaj tip gripa, međutim, nije jedini koji je sada u Srbiji, jer kako navodi naš sagovornik, pored sada izolovanog virusa gripa A(H1N1) kod žene iz Kragujevca, prošlog meseca je izolovan i predstavnik podgrupe A(H3N2) kod godinu dana stare devojčice iz Novog Sada.
Foto: ddisq / Shutterstock.com
„To ne znači da sada kreće epidemijski talas, jer su za to potrebni dodatni uslovi, pre svega niska temperatura i niska vlažnost. Kada je lapavica, nakvasi se obuća i čovek može da počne da kija, ali za porast učestalosti gripa potreban je suv i hladan vazduh. Ukoliko se virus zadržava na gornjim disajnim putevima, grip liči na ostale slične bolesti. Od nazeba, prehlade i sličnih infekcija se razlikuje po težini kliničke slike, a od kovida 19 po dramatičnom početku. Nazeb protiče bez temperature ili ona samo malo prelazi 37 stepeni, a kovid 19 se razvija postepeno. Kod gripa period od punog zdravlja do potpune slomljenosti može da traje samo sat-dva. Uz glavobolju, gušobolju, kijavicu i kašalj slede visoka temperatura, jaki bolovi u mišićima i zglobovima, kao i izrazita malaksalost. Zabluda je da se od gripa često boluje. Čoveka u klinički ispoljenom obliku pogodi prosečno jednom u desetak godina, ali to dobro zapamti“, napominje taj stručnjak.
Dva podtipa virusa gripa u Srbiji
Kada je reč o kliničkoj slici, Radovanović napomnje da obično podtip A(H3N2) daje težu kliničku sliku od podtipa A(H1N1).
„Međutim, postoje razlike u odnosu na uzrast, a posebno na takozvani prvobitni antigenski greh. Naime, čovek lakše podnosi zaražavanje tipom i podtipom virusa gripa sa kojim se prvi put sreo, obično kao dete. Jedina prevencija je vakcinacija. Ona je prava mera zaštite, ako se izuzme odlazak u Australiju ili – na ovoj geografskoj širini – beg iz civilizacije. To nije idealna vakcina. Čak i ako vakcina sadrži sojeve virusa gripa koji će cirkulisati u populaciji tokom hladne sezone, zaštita ne prelazi 60 odsto. Međutim, to je mnogo spasenih života, jer je značaj gripa u masovnosti obolevanja“, ističe naš sagovornik.
Kaže da zaštita brzo opada, pa za oko 200 dana skoro sasvim iščili, a kratkotrajnost efekta posebno se odnosi na stare ljude, pa je dobro da ne žure u ambulantu pre novemnbra.
foto FoNet Milica Vučković
„Vakcine sadrže sojeve podtipova A(H1N1) i A(H3N2) koji su ovog leta cirkulisali ispod polutara. Označeni su kao Viktorija 2019 i Darvin 2021. Pored toga, tu je i podtip B/Viktorija. U stranim vakcinama je sadržan i soj B/Yamagata, ali za njim nema potrebe, jer je prestao da postoji tokom pandemije kovida 19. Dakle, u pogledu zaštite podjednako su pouzdane strane vakcine sa četiri komponente, kao i vakcina Instituta „Torlak“ sa tri komponente. Jedina razlika je što su strane vakcine registrovane za uzrast iznad šest meseci, a „Torlakova“ – iznad 18 godina. Bilo je perioda kada smo manje-više opravdano sumnjali u kvalitet domaćih vakcina. Ove jeseni dobio sam uveravanja od profesorke Darije Kisić, v.d. direktorke Instituta „Torlak“ da je dostignut potreban kvalitet njihove vakcine. Verujem u to i, kada bude vreme, za mesec dana, zavrnuću rukav da primim domaću TorVaxFlu, „Torlakovu“ vakcinu protiv gripa. Domaće proizvođače treba podržati kada god to zasluže, a sada su se za to – bar što se tiče Instituta „Torlak“ – stekli potrebni uslovi“, ocenjuje Radovanović.
Upitan za širenje virusa među populacijom, on kaže da „deset bolesnika zarazi između 12 i manje od 20 osetljivih osoba“ i dodaje:
Kratka inkubacija, u proseku dva dana
„Međutim, na brzinu i lakoću rasejavanja uzročnika utiču dva činioca. Prvi je kratka inkubacija, u proseku dva dana. Drugi je česta pojava besimptomno zaraženih osoba, koja se penje i do 50 posto. Takve osobe ne znaju da su opasnost za bližnje, pa ih nesvesno zaražavaju, utoliko pre što im kretanje nije ograničeno“.
Infektolog Žarko Ranković dodaje da nam su nam se respiratorne infekcije, uključujući i grip, pojavile grip u uobičajeno vreme – posle polaska dece u školu i povratka zaposlenih u kolektive nakon godišnjih odmora.
„Savet je da se povede računa o zdravoj ishrani, boravku na svežem vazduhu, provetravanje prostorija u kolektivima. Apelujem da se vakcinišu stariji od 65 godina, trudnice, hronični bolesnici, ali oboleli od malignih bolesti. Ukoliko se simptomi gripa pojave, ne ide se na posao i u školu, trebalo bi se javiti izabranom lekaru i nikako se ne uzimaju antibiotici na svoju ruku“, ističe on dodajući da je najučestalija komplikacija gripa upala plića, a mogu biti zahvaćeni i drugi organi, opisane su infekcije CNS, moždanica, promene na srcu i srčanom mišiću.