Specijalno za „Politiku”
Pariz – Svečana predaja ključeva obnovljene katedrale Notr Dam crkvenim velikodostojnicima predviđena je za sutra uveče. Predsednik Makron će predati ključeve nadbiskupu grada Pariza, svečanosti će prisustvovati mnogi zvaničnici, kako francuski tako i inostrani, a za njen drugi deo predviđen je muzički program. U nedelju, pak, kada će program biti svečano nastavljen misom, očekuje se 40.000 posetilaca…
A tog dana, 15. aprila 2019. godine, koji je počeo kao i svaki drugi i u kome se na društvenim mrežama od jutra pričalo o datumu rođenja Leonarda da Vinčija, niko nije ni slutio da će u katedrali Notr Dam da bukne plamen. O uzrocima požara niko ne govori. Ankete su dugo bile aktuelne, ali bez konkretnih rezultata. Kažu da je jedan strujni dovod popustio. Neobično da se niko nije upustio da do kraja ispita uzrok tako velikog požara? Jedino je bilo važno da se Notr Dam brzo obnovi i da se ta slika uništene svetinje u crnom dimu što pre zaboravi.
Mislila sam na naše svetinje dok je goreo Notr Dam, gledajući plamen sa svoje terase, a kad sam videla kamene zidove čuvene katedrale u crnini, moja prva pomisao je bila stih Majakovskog: „Izgorelo niko ne zapali”. Stih kazuje da se ugašena strast ne može oživeti, ali svetinje ostaju zauvek. Toliko njih je gorelo kroz vekove, ali i dalje su tu, niko im ništa ne može.
Izgradnja Notr Dama je počela 1163. kada je biskup Moris de Sili ugledao velike krošnje hrastova, kako „dodiruju” nebo i odlučio da sazida takvu crkvu – da i ona „dotiče” samo nebo. On je osvetio prvi kamen i posvetio crkvu Bogorodici. Izgradnja je počela zahvaljujući dobrovoljnim prilozima vernika. Takvo zdanje je bilo nezamislivo za to vreme. A sada vidimo da je zamisao biskupa Morisa de Silija, njegova predana ljubav, ponovo dosledno oživljena, kao velika pobeda. Kada su birani ponovo hrastovi za obnovu Notr Dama birani su baš u kraju gde ih je pre 860 godina birao sam biskup Moris de Sili.
Prošlo je pet i po godina od požara, otvoriće se ponovo velike dveri Notr Dama, kao krila feniksa podići će se svetlost oltara. Posle velike bitke i napora da se sve obnovi, tačno onako kako je bilo, videćemo Notr Dam, kao tehnički preciznu, savršeno čistu kopiju, od istih materijala, istog kamena i s istim vitražima.
Realno je postaviti pitanje zašto je izopšteno naše vreme iz ove rekonstrukcije? Moglo je da bude i tragova našeg vremena na katedrali. Tražimo da saznamo u kojem vremenu je nastalo neko umetničko delo. Tražimo slojeve različitih uticaja u arhitekturi istorijskih spomenika. Analize umetničkih dela se rade da bi se znalo kada su nastala, jer ima tragova „trajanja” i života koji se nataložio vekovima.
Bilo bi bolje da je bilo traga današnjice, kao što je u periodu prethodne velike rekonstrukcije od 1845. do 1864, koju je predvodio arhitekta Ežen Viole de Dik, uklesano to vreme. Veliki toranj visok 169 metara bio je njegova ideja i njegova kreacija. To je veličanstveni nakit kojim je ukrasio Notr Dam. Sve figure koje su danas simbol Notr Dama on je osmislio, nacrtao, po ugledu na Igoovo delo. To znači da je restauracijom Notr Dama uneo mnogo toga novog, što čini deo vremena u kome je živeo. Čak je Svetom Pavlu, pored svih apostola koji krase toranj, dao svoje lice. Život tog vremena je jasno uklesan, Notr Dam živi svoju prošlost kako su je zabeležili Rable, Viktor Igo, slikari Đorđo de Kiriko, Kamij Koro.
Obnova Notr Dama posle požara 2019. počela je konkursom, što znači da su svi imali prava da prelože svoje projekte, ali je definitivno pobedila ideja da se dosledno prekopira Notr Dam, da bi bio u „istorijskom nizu”.
U toj preciznosti biran je kamen za izgradnju Notr Dama, iz registra litoteke, da bi se pronašao baš onaj od koga je katedrala već građena, tačno hemijski proverene strukture. Za obnovu čuvene katedrale upotrebljeno je 1.000 kubnih metara kamena, 2.000 hrastovih stabala baš iz kraja gde je Moris de Sili posekao svoje hrastove za novu konstrukciju krovnog broda. Kad govorimo o brojevima, radilo je njajmanje 500 radnika dnevno, bilo je angažovano 250 preduzeća, uloženo je 845 miliona evra od industrijskih magnata, 340 miliona evra donatora iz 150 zemalja, 700 miliona evra dotacije države, 146 miliona evra donacija preduzeća za renoviranje.
U periodu revolucije 1789 godine, Notr Dam je bio uništen. Sve skulpure, statue vladara bile su istrgnute sa fasade, razbijene u paramparčad, rasturene po trgu oko Notr Dama. Jedan rojalista je kupio sve te skulpture i zakopao ih. Tako su sačuvane i danas mogu da se vide u Muzeju Klini (muzej srednjevekovne umetnosti).
Povodom restauracije Notr Dama otvorena je izložba u tom muzeju „Nek’ kamen govori”. Glave 21 vladara, koje su davno krasile Notr Dam, sada su tu smeštene i svedoče o velikom majstorstvu srednjovekovnih skulptora, koji se udružuju u esnafe i postaju moćni.
Posebna pažnja prilikom renoviranja, da bi sve bilo savršeno isto u svakom smislu, poklonjena je renoviranju vitraža. Pogotovo da boja i staklo, kao i svi detalji budu precizno izvedeni, jer su oni bili veoma oštećeni.
Vitraži su obnavljani u više navrata, kroz istoriju Notr Dama Urađeni su u ateljeu Žana de Šelesa i Pjera de Montroila 1250. godine. Veliki vitraž, rozeta okrenuta jugu, ima 19,5 metara u prečniku. Obnovljen je u 17. veku, posle oštećenja prouzrokovanog težinom. Uzor je bila Sveta kapela koja je bila sagrađena po tipično gotskim kanonima, s jakim pigmentima, dragim kamenjem, kao što je lapis lazuli, materijalima koji su dolazili iz Avganistana. Kapela je izgrađena da se u njoj čuva Hristov venac, koji je Luj doneo iz krstaških ratova. Poslednje renoviranje i instalaciju novih vitraža uradio je već pomenuti arhitekta Viole le Dik 1835. u ateljeu za vitraž Alfreda Gerenta po uzoru na vitraže iz Šartra.
I tako će ponovo zvona Notr Dama odjekivati svom snagom isto kao ranije i još hiljade i hiljade godina pozdravljaće vernike i vladare, putnike, pozdravljaće čitav svet.
