Očekuje se da će kanadska privreda izbeći recesiju, prema ekonomskoj proceni liberalske vlade, ali bi putanja kamatnih stopa i inflacije mogla ugroziti tu prognozu.
Ottawino jesenje fiskalno ažuriranje objavljeno u utorak uključivalo je revizije vladinih ekonomskih prognoza, dobijenih iz anketa ekonomista privatnog sektora.
Ta istraživanja pokazuju da kanadska ekonomija ” očekuje da izbegne recesiju” usled usporavanja rasta. To je revidirano u odnosu na pozive na plitku recesiju u budžetu za 2023. godinu u martu.
Promenjive prognoze uglavnom su rezultat većeg rasta od očekivanog do sada u 2023. godini, po cenu usporavanja rasta realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) sledeće godine. Sada se očekuje da će realni BDP ove godine dostići 1,1 odsto — revidirano sa 0,3 odsto predviđenih u budžetu — i ohladiti se na 0,4 odsto rasta u 2024., više od procentnog poena niže od prethodnih predviđanja.
Očekuje se da će usporavanje ekonomije stopu nezaposlenosti u Kanadi povisiti na 6,5 posto u odnosu na oktobarski nivo od 5,7 posto, navodi se u jesenjem ekonomskom izveštaju. Ali fiskalno ažuriranje kaže da je to više rezultat usporavanja zapošljavanja usred snažnog rasta stanovništva, “a ne velikog broja otpuštanja”. Očekuje se da će se nezaposlenost smiriti na prosečno 6,2 posto u 2025. a zatim će opasti u godinama nakon toga.
Konsenzus ekonomista iz privatnog sektora koji su ispitani za fiskalne ažuriranje kažu, da se godišnja stopa inflacije drži na ili iznad tri procenta u prvom kvartalu naredne godine i da dostigne dva procenta do kraja 2024. godine. To dolazi nakon što je statistički zavod Kanade u utorak izvestio da je inflacija došla do značajnog zahlađenja od 0,7 procentnih poena, na 3,1 odsto u oktobru.
Međutim, jesenje fiskalno ažuriranje takođe je ocrtalo šta bi se moglo dogoditi kanadskoj ekonomiji, ako osnovni pritisci cena ostanu.
U ovom scenariju, Kanađani će se i dalje suočavati sa većim rastom cena i bazna inflacija će ostati stalno viša, a Banka Kanade bi bila primorana da podigne kamatne stope za još jednu četvrtinu procentnog poena pre nego što se završi ciklus pooštravanja stopa.
Kamatne stope će ostati visoke veći deo 2024. i počeće da opadaju krajem sledeće godine.
To bi bilo dovoljno da Kanadu uvuče u “plitku recesiju”, projekt fiskalnog ažuriranja, sa smanjenjem realnog BDP-a od 1,7 posto od vrha do najniže. Stopa nezaposlenosti bi tada dostigla vrh od 7,1 posto.
Sa ružičastije strane, inflacija bi takođe mogla pasti brže nego što je predviđeno u fiskalnom ažuriranju, što bi moglo naterati Banku Kanade da smanji stope pre nego što se očekuje. Ovaj pozitivni scenario takođe zamišlja održivu globalnu potražnju ako se kineska i ekonomija Sjedinjenih Država pokažu otpornijima od osnovnih predviđanja.
Kanadska ekonomija bi, prema ovoj prognozi, uspešno izbegla bilo kakvo značajno usporavanje u 2024. godini, a stopa nezaposlenosti bi u proseku bila pola procentnog poena niža, sledeće godine nego u sadašnjim izgledima.
Rani ekonomski podaci iz StatCana za treći kvartal ove godine pokazuju da je privreda zemlje već ušla u tehničku recesiju , koja se definiše kao dva uzastopna kvartala pada BDP-a. Međutim, većina ekonomista traži veću širinu i dubinu krize pre nego što proglase formalnu recesiju.
Znaci usporavanja kanadske ekonomije doprineli su, pozivajući Banke Kanade da zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjeno u poslednje dve odluke. Konačna odluka centralne banke, o stopi ove godine dolazi 6. decembra.
Očekuje se da će guverner Banke Kanade Tiff Macklem razgovarati s privrednom komorom regije Saint John u New Brunswicku danas.
SERBIANNEWS/CANADA
