Odlazak Alena Delona, kontroverzne legende francuskog filma sa licem anđela

Glumac je bio i obožavan i osuđivan, intrigantan. Preminuo je u 89. godini u Parizu, gde je i živeo. Vest o smrti glumca potvrdila su njegova deca.

Nagrada na Filmskom festivalu u Kanu

Alen Delon rođen je u bogatom predgrađu Pariza (Sou, Sena Il de Frans). Bio je poslednja muška zvezda „zlatne ere” francuske kinematografije. Stranice časopisa bile su pune mnogobrojnih priča o glumcu i njegovom bogatom i burnom životu. Poslednja vest je tužna, Alen Delon je preminuo. Bio je star, bolestan i samotnjak, a nekada je opisivan kao najlepši glumac sveta, naveli su neki mediji.

Posle duge karijere koja mu je donela mnogobrojne obožavaoce i one koji ga i nisu obožavali – glumac Alen Delon za sobom je ostavio bogato filmsko nasleđe, uključujući neke od velikih klasika svetske kinematografije.

Borba Delonove dece za očinsku figuru

„Delonova poslednja uloga je poslednji tragični kraj njegovog života, koji se odvija pred očima javnosti. To je i možda krah njegove porodice“, navode mediji.

Delon ima četvoro dece sa tri različite žene.

Sin Alena Delona, Entoni Delon prijavio je policiji svoju polusestru Anušku, jer je kako tvrdi, godinama skrivala patnju njihovog oca. Entoni je polusestru optužio za kako je naveo „podlo“ moralno ponašanje, preneo je Tajms.

Bogata karijera 

Na filmu se pojavio 1957. godine i postao jedan od najatraktivnijih mladih francuskih glumaca. Prvu zapaženu ulogu ostvario je u filmu U zenitu sunca u režiji Renea Klemana, snimljenom po romanu Patriše Hajsmit.

Ulogom Roka u filmu Roko i njegova braća u režiji Lukina Viskontija iz 1960. godine postao je svetski poznat glumac.

Dve godine kasnije, još poznatiji italijanski reditelj, Mikelanđelo Antonioni, režirao je film Pomračenje, u kome je ulogu ostvario Delon – osvojivši još jednu veliku nagradu žirija, na Filmskom festivalu u Kanu.

Imao je „mračan” stil glume, a lice mu je, zbog lepote, šarma i harizme donelio nadimak „anđeosko lice“, iako je Delonova reputacija ponekad bila narušena njegovim često burnim privatnim životom.

Glumio je sporednu ulogu u filmu Žuti rols-rojs u ulozi ljubavnika Širli Meklejn.

Iste godine, Delon je prvi put sarađivao sa glumcem Žanom Gabenom u filmu Bilo koji broj može da pobedi, pri čemu je zvezda u usponu i etablirana ikona velikog platna glumila kriminalni duo koji planira pljačku kazina u Kanu.

Karijera u Holivudu – profesionalni promašaj

Pokušao je i da glumi u Holivudu, ali Delonovi filmovi u SAD nisu postigli veliki komercijalni uspeh, pa se glumac ponovo vratio u Francusku. Nekoliko godina snimao je u Holivudu, iako je smatrao da ga njegov akcenat sprečava da igra određene uloge.

„Zbog svog akcenta nisam ni pokušavao da glumim Amerikanca, iako radim na tome“, tada je govorio glumac.

Delon je ostao velika zvezda u Francuskoj. Sa Stivom Mekvinom i Šonom Konerijem bio je velika zvezda u Japanu. Američko tržište nikada nije osvojio glumom.

Vrativši se u Francusku, Delon se ponovo povezao sa nekim starim poznanicima. Godine 1969. on i nemačko-francuska glumica Romi Šnajder – sa kojom je bio u vezi od 1959. do 1963. godine igrali su ljubomorni par u jednom od filmova.Te godine ponovo je sarađivao i sa Gabenom i Henrijem Verneom, rediteljem filma Bilo koji broj može pobediti u francuskom gangsterskom filmu Sicilijanski klan. 

Sa Žan-Pjerom Melvilom snimio je najupečatljiviji film u svojoj karijeri Samuraj u kome je njegov izgled „anđeoskog lica“ pravio snažan kontrast sa ulogom usamljenog, metodičnog ubice. Delon i Melvil su snimili još dva filma Crveni krug i Policajac.

Delon je bio i producent oko 40 filmova tokom svoje karijere.

Tek 1981.godine oprobao se i kao reditelj u krimi trileru. Režirao je još jedan film, Le Batant, 1983. godine.

Ali uprkos nesumnjivom profesionalnom uspehu tokom čitavog perioda, Delon je otkrio oblak sumnje koji se nadvijao nad njim od 1968. nadalje. Te godine je njegov telohranitelj Stevan Marković pronađen mrtav na deponiji. Naknadno je pronađeno Markovićevo pismo njegovom bratu u kojem je pisalo „ako poginem, 100 odsto su krivi Delon i njegov kum Fransoa Markantoni” –  korzikanski gangster. Iako je policija dugo sumnjala u njihovu umešanost u Markovićevo ubistvo, Delon i njegova tadašnja supruga Natali nikada nisu procesuirani.

Pohvale i kontroverze u kasnoj karijeri 

Tokom 1990-ih glumio je u nekoliko komercijalnih filmova, kao što su Mašina za ples i Povratak Kazanove. Posle nekoliko neuspeha u režiji francuskog filozofa Bernara-Anrija Levija – Delon je 1997. najavio povlačenje iz bioskopa, iako je nastavio sa malim ulogama.

Miteran ga je proglasio vitezom Legije časti

Delon je nagrađen nekim od najprestižnijih nagrada koje političke i kulturne institucije mogu da ponude. Godine 1991. tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran  Delona je proglasio za viteza Legije časti. Četrnaest godina kasnije, Miteranov naslednik Žak Širak dodelio mu je čin komandanta zbog njegovog „doprinosa umetnosti svetskog filma“.

Nije ga samo francuska država odlikovala počastima. Berlinski filmski festival mu je 1995. dodelio Zlatnog medveda za životno delo, a 2019. godine u Kanu Delon je dobio Zlatnu palmu.

Odluka Filmskog festivala u Kanu i dodela nagrade su osporavane u javnosti naročito kod feminističkih organizacija, koje su ga kritikovale zbog toga što je javno iznosio „rasističke, mizoginističke i homofobične” primedbe.

U to vreme veliki deo javnosti se otuđio od Delona, čije su navodne veze sa kriminalnim podzemljem, navodno prijateljstvo sa bivšim liderom Nacionalnog fronta Žan Mari Lepenom i reakcionarne izjave o ženama i homoseksualcima značajno uticale na njegovu reputaciju.

Godine 2008. poslednji put se pojavio na velikom platnu, u masovnoj fantastičnoj komediji Asteriks na Olimpijskim igrama. Možda nije iznenađujuće da je ovoj osobini donekle nedostajao uzavreli egzistencijalni strah Samuraja i bujna, mlitavost Leoparda. S druge strane, ovaj film je omogućio Delonu da u ulozi Julija Cezara odigra svoj javni imidž pomalo megalomana.

Ikona svetske kinematografije 

Uprkos tome što je kontroverzan lik, Delon ostaje ikona u umetničkim krugovima, sa eklektičnim nizom istaknutih ličnosti, uključujući Sofiju Kopolu, Kventina Tarantina, Madonu i Marijanu Fejtful, koji nastavljaju da odaju počast.

U francuskoj popularnoj kulturi i dalje se smatra jednim od giganata svetske kinematografije, zahvaljujući hipnotičkoj, zagonetnoj lepoti njegovih predstava – kvalitetima koji su takođe omogućili komercijalizaciju njegovog imidža, ​​posebno u slučaju Diora , koji koristi njegov imidž u reklamama za kolonjsku vodu, i brend cigareta koji se prodaje u Kambodži i koji godinama nosi njegovo ime.

Čini se da je Delon bio svestan svog ikoničkog statusa, s obzirom na povremenu sklonost da se o sebi poziva u trećem licu. Ali on je govorio u prvom licu kada se osvrnuo na svoju karijeru kada je primio Zlatnu palmu: „Kada sam počeo karijeru, znao sam da je najteže trajati, a izdržao sam 62 godine. Sada znam da je najteže otići, jer znam da ću to učiniti“, rekao je u suzama.

Osumnjičen za ubistvo svog telohranitelja

Delon je 1968. godine bio osumnjičen za ubistvo svoga telohranitelja Stevana Markovića, koji je nađen u kontejneru ispred glumčeve kuće u Parizu. Stevan Marković je navodno ostavio pismo svom bratu da „ako se desi da ga neko ubije“ za to 100 odsto imaju odgovornost Alen Delon i njegov kum Fransoa Markantoni, gangster sa Korzike.

Za potrebe istrage saslušana je bila i Natali Delon. Istraga je na kraju dovela do Žorža Pompidua, koji je u to vreme bio premijer Francuske, a kasnije predsednik. Navodno su postojale, i bile objavljene, fotografije na kojima je Stevan Marković bio u „ljubavnoj vezi“ sa ženom premijera Pompidua.

Alen Delon je oslobođen optužbi, a skandal mu je pomogao da bude još popularniji.