Prošle su dve decenije otkako se era supersoničnih komercijalnih letova završila konačnim sletanjem „konkorda” na aerodrom u jugozapadnoj Engleskoj. U toku je pokretanje novog evropskog hipersoničnog modela letelice.
Poslednjih godina, brojni su pretendenti na „tron vazduhoplova“ – supersonični, hipersonični, sa pogonom na vodonik, sa „anti-bum“ tehnologijom, ali su mnogi od ovih projekata koji obećavaju besprekorna super-brza putovanja umesto toga zastali, propali ili kasne sa realizacijom.
Sada se pokreće evropski hipersonični model, koji obećava primamljivo vreme putovanja kao što je na primer za liniju Frankfurt – Sidnej – četiri sata i 15 minuta, ili za put od Memfisa do Dubaija za tri i po sata.
Koncept „destinusa” je let na vodonik pri pet puta većoj brzini od zvuka, skraćujući trajanje leta na manje od četvrtine trenutnog komercijalnog putovanja avionom.
Sa sedištem u Švajcarskoj i sa timom od oko 120 zaposlenih raspoređenih u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj, „Destinus” je osnovan 2021. godine.
Njegova prva dva prototipa su obavila uspešne probne letove i uskoro će početi testiranje letelice sa pogonom na vodonik. Njegov treći prototip – „destinus 3″ – trebalo bi da obavi svoj prvi let do kraja godine. Prosečna brzina letelice će biti oko 4.125 kilometara na čas.
Martina Lofkvist, menadžer za razvoj poslovanja kompanije, objasnila je zašto se tim nada da bi upravo taj model mogao da bude onaj koji će nas konačno uvesti novo doba hipersoničnog putovanja.
Pitanje goriva
Lofkvistova kaže da je strategija da „se razviju bespilotne letelice manje veličine, pre nego što se razvije veliki avion kojim upravlja pilot i koji prevozi putnike“.
Vodonik je „Destinusov” izbor goriva jer je čist, obnovljiv izvor energije, koji je sve jeftiniji za proizvodnju i sposoban da omogući da letelica ostvari zadatu brzinu i ambicije.
Vazduhoplovstvo bazirano na vodoniku je još uvek u povoju, a mlazni motori na vodonik tek treba da uđu u komercijalnu upotrebu. „Erbas” razvija mlazni motor na vodonik za koji najavljuju da će početi sa probama leta 2026.
U kompaniji navode da korišćenje kerozina znači da vozilo dodaje na težini u poređenju sa laganim vodonikom. Vodonik takođe ima veću gustinu energije od tradicionalnog mlaznog goriva.
Dugoročni cilj je stopostotni pogon na vodonik uz nultu emisiju štetnih supstanci.
Proizvodnja vodonika se i dalje povećava, ipak, početni kratkoročni plan „Destinusa“ je da se uzleti sa „džet A” konvencionalnim avio-gorivom, a da se zatim prebaci na vodonik, kada je kao gorivo pogodniji za supersonične brzine.
Prototipovi imaju „talasasti dizajn“ koji je prvi put zamišljen pedesetih godina prošlog veka, ali – nikada nisu stigao u proizvodnju. Boje su inspirisane Alpima.
„To je prilično efikasan oblik gde možete koristiti manje goriva da letite jer imate manji otpor sa vazduhom“, rekla je Lofkvistvova.
Naravno, sa svakim novim prototipom „Destinus” usavršava i prilagođava dizajn letelica. Za dve decenije, tim očekuje da će zanati sa kojima radi izgledati malo drugačije od modela koje sada testira.
Predstojeći prototip, „Destinus 3”, biće nadzvučan i nadamo se da će 2024. godine postići supersonični let na vodonik.
„Ovo je prilično masivno vozilo“, kaže Lofkvistova i dodaje da je „približno iste veličine kao prethodni prototip u smislu da je oko 10 metara (dužine), ali je i 10 puta teži, a verovatno i 20 puta složeniji, u smislu strukture i u smislu pogonskog sistema”.
Očekivani vremenski okvir je da će tokom naredne decenije kompanija moći da lansira avion manjeg obima, koji može da primi oko 25 putnika, koji će imati određena ograničenja u pogledu dometa i biti u potpunosti fokusiran na klijente poslovne klase.
Dalje, do pedesetih godina, očekuje se da će njegova potpuno uvećana verzija će imati više klasa, uključujući ekonomsku. Oni se nadaju da će do tada „cene vodonika značajno pasti, tako da će moći da smanje cene letova”.
Finansijski momenat
Planovi kompanije prilično zavise od kretanja na tržištu vodonika, za koje Lofkvistova priznaje da nema kontrolu nad njim, ali stručnjaci unutar i izvan kompanije savetuju da procenjuju da će cene pasti.
Prošlog meseca „Destinus” je kupio holandsku kompaniju OPRA, koja se sada zove „Destinus enerdži“.
Pored privatnih investicija i javnog finansiranja koje je već dobio – u aprilu 2023. je obezbedio grantove u vrednosti od 26,7 miliona evra (29,4 miliona dolara) od španske vlade za proširenje svojih kapaciteta za pogon vodonika. U „Destinusu“ se nadaju da će ovaj dodatni prihod pomoći da se izbore sa izazovima koji su mučili druge supersonične i hipersonične projekte.
Dakle, do budućnosti, u kojoj doručkujemo u Šangaju a potom se brzo oko ručka nađemo u Sao Paolu, čeka nas još izazova – tehnoloških, finansijskih i ekoloških, uz veliki broj pokušaja i probnih letova.
