Usvajanjem uredbe o prostornom planu za prugu od Beograda do Niša omogućeno je da se nastavi sa svim procedurama za modernizaciju i izgradnju te nove, brze pruge duge 230 kilometara, a kojom će vozovi saobraćati brzinom od 200 kilometara na sat, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
On je za Tanjug naveo da je uredba kojom se utvrđuje prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd‒Niš, usvojena juče na sednici Vlade Srbije i dodao da će izgradnjom te pruge biti proširena mreža naših brzih pruga. Podsetio je da Srbija trenutno ima 76 kilometara brzih pruga, a da će 24. novembra biti pušteno u saobraćaj novih 108 km, tako da ćemo imati ukupno 184 kilometara brzih pruga.
„Sa 230 km pruge od Beograda do Niša, imaćemo više od 400 kilometara brzih pruga. To će omogućiti da svi gradovi koji se nalaze na trasi i blizu brze pruge, imaju potpuno nove mogućnosti za investiranje i život jer će imati brzu vezu i sa Beogradom i sa Nišom, što će omogućiti privredni razvoj ovog dela Srbije”, rekao je Vesić.
Istakao je da će se od Beograda do Niša, novim brzim vozom, stizati za tačno 100 minuta. „Za nas je veoma važno što je ovaj plan usvojen, jer ćemo sada moći da krenemo u izdavanje lokacijskih uslova i objavljivanje prvih tendera za pretkvalifikacije, nadzor i sve ostalo. Prvo idemo na deonice dva i tri, a onda ćemo to raditi i za deonicu jedan”, rekao je on. Poručio je da je resorno ministarstvo otvoreno za razgovore sa lokalnim zajednicama i grupama građana o tome kako ovaj projekat može da se poboljša, jer je, kako je naveo, tokom samih radova, uz saglasnost investitora, finansijera i projektanata, moguće raditi promene na samom projektu.
„Neophodno je bilo da projekat počne jer će biti veoma zahtevno izgraditi 230 km pruge bez zaustavljanja saobraćaja prilikom radova, kao što je bio slučaj tokom radova na pruzi između Novog Sada i Subotice, pošto bi tako izgubili sav kargo saobraćaj i ne bismo nikada više mogli da ga vratimo”, rekao je Vesić.
Naveo je da će radovi biti usaglašeni s time da će se istovremeno odvijati saobraćaj na postojećoj pruzi i da će se raditi u ’prozorima’, kao što se radi rekonstrukcija pruge između Niša i Dimitrovgrada.
„Potpuno smo otvoreni za dalje razgovore kako bismo svaki pojedinačni problem na trasi rešavali u skladu s planom i s tim šta je moguće učiniti kako bi pruga zadovoljila sve potrebe”, dodao je on. Istakao je da je projekat pruge rađen u skladu sa svim evropskim standardima zaštite životne sredine i zaštite samih građana u smislu zaštite od buke, smanjenja zagađenja i svega drugog što podrazumeva izgradnja moderne, brze pruge.
Prema njegovim rečima, vrednost radova na brzoj pruzi između Beograda i Niša iznosi 2,75 milijardi evra od čega je Evropska unija obezbedila 610 miliona iz svog granta, na čemu je posebno zahvalio, jer je to, kako je rekao, najveći grant koji je Srbija dobila.
Vesić je dodao da će 550 miliona evra biti obezbeđeno iz budžeta Srbije, dok će ostatak obezbediti partneri iz Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Najavio je da će se dalje nastaviti sa izgradnjom pruge i dodao da će već do februara sledeće godine biti gotovo 23 km pruge do Brestovca. „Čeka nas dodatnih 135 km brze pruge, koji bi trebalo da uradimo do granice sa Severnom Makedonijom i 50 km koji će uraditi naši prijatelji iz Severne Makedonije i tada će biti povezani Skoplje, Niš, Beograd, Novi Sad, Subotica, ali i Budimpešta, jer bi naši mađarski prijatelji do kraja sledeće godine trebalo da završe svojih 164 km pruge do Budimpešte”, rekao je Vesić.
Dodao je da Grčka trenutno radi projekat brze pruge između Soluna i granice sa Severnom Makedonijom i da ćemo, kada Skoplje bude povezano sa granicom sa Grčkom, imati brzu prugu od Budimpešte do Atine, dugu oko 1.520 km. „To za svaki grad koji će se naći na toj brzoj pruzi znači život i novi razvoj. Stanovnici tih gradova će tek tada shvatiti koliko će im život biti kvalitetniji jer će imati veće plate, više investicija i koliko će njihova mobilnost biti veća jer će moći da rade u jednom, a žive u drugom mestu. Tada će razumeti šta znači razvoj, a Srbija se našla baš u centru tog najvećeg evropskog, železničkog koridora”, zaključio je Vesić.
