KRAGUJEVAC – Na centralnoj manifestaciji obeležavanja godišnjice stradanja civila u Kragujevcu oktobra 1941. godine u Šumaricama je održan „Veliki školski čas”.
Od 2012. godine, 21. oktobar obeležava se kao državni praznik, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Na taj dan 1941. godine, Nemci su u Kragujevcu streljali oko 3.000 nedužnih civila među kojima su bili đaci i nastavnici.
Streljanje je bilo odmazda za pogibiju deset i ranjavanje 26 nemačkih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na Treći bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta.
Bojan Arbutina iz Muzeja žrtava genocida rekao je za RTS da je snaga i simbolika tog stradanja nešto neverovatno i nešto što bi trebalo negovati u kolektivnom identitetu.
Podsetio je da je streljanje otpočelo u nedelju, 19. oktobra, u selima Maršiću, Ilićevu, i Grošnici. Tada je, kaže, streljano 416 meštana, ali to nije bilo ni blizu kvote koju su Nemci bili propisali – “100 za jednog”.
Da bi ispunili tu kvotu, oni su 20. oktobra počeli da hapse građane Kragujevca i da ih 21. streljaju, kaže Arbutina.
Ljudi su hapšeni svuda – po ulicama, kafanama, po državnim institucijama i školama…
Skoro da niko nije ni pokušao da pobegne, plašeći se posledica za svoje porodice, ali i zato što su se Nemci poslužili trikom da se sve sve radi zbog zamene ličnih karata.
Ti ljudi su bili zatočeni u kasarni “Tanasko Rajić”, i odatle odvedeni na streljanje 21. oktobra, rekao je Arbutina.
Naveo je da je, prema podacima do kojih je došao Staniša Brkić u svojoj monografiji, za tri dana streljano 2.976 ljudi.
“Staniša Brkić je imenom i prezimenom utvrdio koje je tada stradao, mada postoje indicije da ih je bilo više, ali to je posao da buduće istraživače”, rekao je Arbutina.
Prema njegovim rečima, u svom tim streljanjima stradalo je mngo dece, ali ne samo u Kragujevcu, nego i u Jadru i Kraljevu.
Uz podsećanje na jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva, iz Šumarica su i ove godine poslate poruke mira i tolerancije, apel čitavom svetu, da se ovakav zločin više nigde i nikada ne ponovi.
Kraj spomenika streljanim đacima i profesorima bilo je na hiljade ljudi iz zemlje i inostranstva na jedinstvenom času istorije, sećanja i opomene.
Na Velikom školskom času i poema “Zemlja,” književnika Enesa Halilovića, u izvođenju glumaca iz Kragujevca i Beograda, uz učešće hora.
„Uspeli smo na neki način da spojimo nespojivo. Od originalne tragedije u jednu umetničku tragediju, u jedan specifičan konceptualni recital, igru glasova, igru kreativnosti u kojoj progovaramo zapravo o životu. Ne pozivamo se na smrt. Smrt je okolnost ovog prostora, ali lepota današnjice na neki način, nadvisuje sve nas u večnosti”, kaže Petar Stanojlović, reditelj navodi RTS.
Jelena Davidović, istoričar, ističe da je kultura sećanja veoma važna za svaku državu.
„Budućim generacijama da se prenese, da se ovakvo zlo nikada više ne dogodi. Na tome moramo svi da radimo. Ne samo jedna država, nego sve države”, rekla je Davidovićeva.
Kraj humki streljanih, vence su položili delagacija Prve kragujevačke gimnazije, premijerka Srbije Ana Brnabić, predstavnici Narodne skupštine, grada Kragujevca, ambasada, gradova udruženja i mnogi drugi.
