Nova studija: Kako je ispijanje kafa povezano sa rizikom od demencije

Veza je utvrđena nakon sprovedene studije na osnovu podataka iz zdravstvenih kartona 204.847 ljudi u Velikoj Britaniji, starosti između 40 i 69 godina. Istraživanje su sproveli istraživači iz institucija širom Kine. Evidencija je uključivala i navike konzumiranja kafe i dijagnozu slučajeva demencije. „Veći unos kafe koja sadrži kofein, dakle nije bila u procesu dekofeinizacija, posebno nezaslađene kafe, bio je povezan sa smanjenim rizicima od Alchajmerove bolesti, dementnih poremećaja i Parkinsonove bolesti“, pišu istraživači u naučnom radu.

Kafa koja deluje je ona – bez šećera

„Međutim, takva povezanost nije primećena za kafu zaslađenu šećerom ili veštačkim zaslađivačima“, objasnili su autori studije.

Istraživači su koristili izveštaje učesnika o njihovom unosu kafe kako bi ih podelili u pet grupa: oni koji ne konzumiraju kafu, 0 do 1 šoljica dnevno, 1 do 2 šoljice dnevno, 2 do 3 šoljice dnevno, i više od 3 šolje dnevno.

Poslednja grupa je ona u kojoj je pronađen najveći statistički značaj. Ali sveukupno, u poređenju sa ljudima koji ne piju kafu, oni koji piju bilo koju količinu kafe imali su najmanje 34 posto manje šanse da razviju Alchajmerovu bolest i srodne bolesti, 37 posto manje šanse da razviju Parkinsonovu bolest i 47 odsto manje šanse da umru od neurodegenerativne bolesti.

Međutim, kafa je morala biti nezaslađena i sa kofeinom da bi ova veza važila. Istraživači misle da bi određena svojstva kofeina mogla zaštititi mozak od demencije. Moguće je da šećer i veštački zaslađivači ometaju prednosti kofeina – i zato će biti potrebne dodatne studije da bi se to sigurno znalo.

„Višestruki mehanizmi sugerišu potencijalnu vezu između konzumacije nezaslađene kafe i kafe sa kofeinom i neurodegenerativnih bolesti“, pišu istraživači.

Podaci u novoj studiji ipak ovde nisu dovoljno sveobuhvatni da bi pokazali direktnu uzročnu vezu. Nije jasno da li ispijanje kafe sprečava demenciju, da li rani stadijumi demencije utiču na ispijanje kafe kod ljudi, ili postoji treći nepoznati faktor koji utiče i na unos kafe i na rizik od demencije.

Kofein se pokazao kao koristan sastojak, ali su potrebna dodatna istraživanja

Verovatno je mnogo različitih faktora u igri, s obzirom na složenost mozga i neurodegenerativnih bolesti.

I prethodne studije su otkrile da kafa može sprečiti pogoršanje demencije i možda dodati godine našim životima. Međutim, izgleda da povezanost ta dva činioca zavisi i od toga kolika je količina, i kakve kafe u pitanju.

„Dodavanje šećera ili veštačkih zaslađivača kafi može imati štetne efekte i tome treba pristupiti oprezno“, pišu istraživači i dodaju: „Umesto toga, preporuka je konzumacija nezaslađene kafe koja sadrži prirodni kofein.

Istraživanje je objavljeno u časopisu American Journal of Clinical Nutrition.