Vlada Alberte proglasila je divlje svinje “štetočinom u svim okolnostima” od 1. decembra, što znači da su uvedena nova ograničenja za njihovo držanje u zatočeništvu i lov u divljini.
Sada je ilegalno držati, kupovati, prodavati, nabavljati ili transportovati divlje svinje u Alberti bez dozvole. To takođe znači da u provinciji neće biti dozvoljene nove farme divljih svinja.
Lov i hvatanje divljih svinja u Alberti je takođe zabranjeno, s izuzetkom vlasnika ili korisnika zemljišta koji ubijaju životinje na vlastitom zemljištu. Svaka osoba koja ubije divlju svinju sada je dužna što pre prijaviti provinciji datum, lokaciju i broj ubijenih svinja.
Hannah McKenzie, specijalistkinja za divlje svinje u provinciji, kaže da su promene napravljene zbog opasnosti koje predstavljaju postojeće populacije divljih svinja i rizika povezanih s većim brojem bekstava iz zatočeništva.
„Osim što štete poljoprivredi i okolini, divlje svinje predstavljaju ozbiljan rizik za unošenje i širenje stranih životinjskih bolesti, uključujući afričku svinjsku kugu i slinavku i šap“, rekao je McKenzie. „A to bi imalo ogroman finansijski utjicaj na industriju svinjetine i širu stočarsku industriju te naše trgovinske odnose.“
Termin “divlja svinja” odnosi se na evroazijsku divlju svinju ili hibride između te životinje i domaće svinje. Dovedene su u prerije krajem 20. veka radi uzgoja kao stoka, nakon čega su neke uspele uspostaviti divlje populacije širom Kanade, ali pretežno u prerijskim provincijama.
„Kako se šire i postaju sve veća pretnja, videli smo da druge provincije i jurisdikcije menjaju svoje upravljanje divljim svinjama kako bi se borile protiv bolesti i rizika od trgovine“, rekao je McKenzie.
Proizvođači svinjetine u Ontariju morali su postepeno izbaciti evroazijske divlje svinje, zbog pokrajinske zabrane koja stupa na snagu 1. januara. Hans Lindenmann, proizvođač svinjetine u istočnom Ontariju, rekao je da nije siguran šta ga čeka sledeće, budući da su te divlje svinje činile polovinu njegovog poslovanja.
McKenzie je rekao da provincija trenutno sarađuje sa 12 farmi divljih svinja u Alberti, ali da bi ih moglo biti još.
Te farme imaju mogućnost da drže svoje divlje svinje pod strožijim uslovima ili da dobiju kompenzaciju od provincije i izađu iz industrije. Provincija nudi da plati 590 dolara po divljoj svinji.
McKenzie je rekao da se procenjuje da će program koštati oko 2,6 miliona dolara. Ministarstvo poljoprivrede i navodnjavanja je u ovogodišnjem pokrajinskom budžetu izdvojilo 3 miliona dolara za upravljanje divljim svinjama.
‘Teška’ pozicija za industriju svinjetine
Menadžerka programa za industriju svinjetine u Alberti, Charlotte Shipp, kaže da su propisi “izazovno pitanje” za organizaciju.
“Proizvođači divljih svinja su ujedno i proizvođači za Alberta Pork, tako da je to teška pozicija”, rekla je.
Shipp je rekao da su pooštravanje ograničenja u vezi s uzgojem divljih svinja, posebno kada je u pitanju sprečavanje bega i mogućeg širenja afričke svinjske kuge, te ponuda proizvođačima divljih svinja podsticaja za izlazak iz uzgoja koraci u pravom smeru.
„Mislim da je naša vlada imala izazovan put kojim je morala proći kako bi uravnotežila taj rizik za industriju [dok je] osiguravala da ti proizvođači mogu ostati aktivni delovi ruralnih zajednica“, rekao je Shipp.
Afrička svinjska kuga je bezopasna za ljude, ali može uništiti populacije svinja. Prošle sedmice je u Španiji, jednom od najvećih proizvođača svinjetine u Evropskoj uniji, zabeležena pojava bolesti među divljim svinjama .
Teško je kontrolisati populaciju
Teško je pratiti koliko veprova ima u provinciji ili gde se tačno nalaze, rekao je McKenzie.
„Vrlo ih je teško istražiti“, rekla je, ističući da tradicionalne metode poput snimanja iz vazduha nisu toliko efikasne jer su veprovi obično aktivniji noću i preferiraju gusto pošumljena staništa u kojima ih avioni teško uočavaju.
Ryan Brook, profesor Univerziteta u Saskatchewanu koji proučava invazivne divlje svinje u Kanadi, dugogodišnji je zagovornik strožih propisa o upravljanju divljim svinjama.
„One su zaista neverovatno destruktivne“, rekao je. „Uništavaju okolinu jer, za razliku od mnogih naših domaćih divljih životinja, divlje svinje zapravo čupaju zemlju sa korenjem.“
Saskatchewan uvodi moratorijum na nove farme divljih svinja i ograničava postojeće operacije. Nova pravila za postojeće farme uključuju veći nadzor, godišnje inspekcije i obavezno ograđivanje. Stručnjaci kažu da je to premalo i prekasno.
Brook je rekao da ih nedostatak znojnih žlezda tera u močvare kako bi se rashladili, gde invazivne vrste zagađuju vodu raznim bolestima.
„Sportski lov je zabranjen, što je nešto o čemu govorim i za šta molim i zalažem se, sigurno više od 15 godina“, rekao je Brook.
Zabrana lova na vrstu koju pokrajina pokušava iskoreniti možda zvuči nelogično, ali Brook je rekao da nema dokaza da je sportski lov smanjio populaciju divljih svinja. To je delom zato što se životinje relativno često razmnožavaju i imaju veliki broj potomaka, u proseku dva legla od šest prasadi godišnje, rekao je.
„Nažalost, lov ih ne eliminise dovoljno brzo… on ih takođe razbija i širi po krajoliku, jer lovci vrlo retko zapravo uklone celu populaciju“, rekao je Brook.
SERBIANNEWS/CANADA
