Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović najavljuje da će Srbija u narednom periodu biti važan izvor retkih minerala u svetu. Pored zlata, srebra, bakra, cinka, bogata je i litijumom i zbog toga će, kako najavljuje, država nastaviti da razvija rudarstvo uz poštovanje standarda zaštite okoline. Predstavnici ekoloških organizacija kažu – da ministarka svojim izjavama želi na velika vrata da vrati projekat Jadar kome su se građani usprotivili masovnim protestima.
Nova ministarka – stari planovi. Od kada je od Zorane Mihajlović preuzela kabinet u Nemanjinoj 11 – građanima se gotovo svakodnevno obraća. Često govori o stanju u EPS-u, ali najavljuje i poskupljenje struje i gasa. Srbiju opisuje kao uspešnu na polju rudarstva i veoma bogatu sirovinama.
„Pre svega bakrom, zlatom, srebrom, olovom, cinkom, borotom i litijumom, sa svojim mineralnim resursima i overenim mineralnim sirovinama Srbija će svakako u narednom periodu biti značajna država kako na evropskim tako i na svetskim tržištima kritičnih mineralnih sirovina i bitnih metaličnih i nemetaličnih miniralnih sirovina“, kazala je Đedović pre nekoliko dana.
Da Srbija spada u red zemalja koje imaju veliki prirodni potencijal, nije tajna, ali je u svemu tome problem što država to ne ume da ceni, poručuju iz udruženja Ne damo Jadar. Kažu i da resorna ministarka svojim izjavama želi na velika vrata da vrati projekte za litijum.
„To je jasno kao dan, bukvalno ona nije naša ministarka, ona je ministarka Rio Tinta, ona je zaposleni radnik Rio Tinta koji se nalazi u Vladi Srbije i koja normalno lobira i pokušava da sprovede u delo ono što prethodna ministarka nije uspela da uradi, a što se tiče litijuma, mi smo negde na 12. mestu po zalihama u svetu, tako da ima ljudi koji imaju mnogo veće zalihe, ali neće da ga eksploatišu, jer je to mnogo prljava tehnologija“, kaže Zlatko Kokanović iz Ne damo Jadar.
Sagovornik N1 dodaje i da država raznim signalima pokazuje da od litijuma nije odustala, samim tim i što Skupština nije stavila na dnevni red Narodnu inicijativu o zabrani istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma i bora koju je potpisalo više od 38.000 građana. Kaže i da bi predstavnici države umesto prirodnim mineralima, više trebalo da se posvete očuvanju drugih prirodnih resursa, koji iz godine u godinu propadaju.
„Poljoprivreda je jedan od najvećih prirodnih resursa, danas je na planeti problem sa hranom, uložiti u poljoprivredu – vratiće se višestruko, ko bude imao hranu, zdravu pitku vodu, ko bude imao čist vazduh da ga udiše, taj će moći da funkcioniše, taj će moći da živi“, kaže Kokanović.
Kako bi građani mogli da žive u zdravoj životnoj sredini, stručnjaci navode da bi nadležni morali više da se pozabave rekonstrukcijom postojećih rudnika i modernizacijom eksploatacije.
„Naša ministarka jeste ambiciozna, međutim, moramo da znamo da ekologija i rudarstvo imaj potpuno drugačiju svrhu i ulogu, i samim tim i efekte na ljude i životnu sredinu, tako da moramo voditi računa o zdravlju. Problem je mala rudna renta kod nas i zbog toga sve kompanije koje bi došle ovde da iskopavaju rudu, koje daju nama veoma malu rudnu rentu, nisu ovde zbog dobročinstva, ne radi se o dobrotvornim ustanovama, već se radi o organizacijama koje stvaraju profit. Najbolje bi bilo da mi sami eksploatišemo svoju rudu, da se steknu uslovi ovde za razvoj zelenog rudarstva“, naglašava Svetlana Stanišić, profesorka fizičke hemije.
Ministarka rudarstva kaže da se u Srbiji trenutno obavljaju geološka istraživanja na 178 istražnih polja – među kojima su najzastupljeniji bakar, zlato, olovo, cink i srebro.
