Nobelova nagrada za EKONOMIJU trojici stručnjaka: Evo kolika je njena vrednost
Nobelova nagrada za ekonomiju ove godine je pripala stručnjacima – Daronu Ačemogluu, Sajmonu Džonsonu i Džejmsu Robinsonu za istraživanja o razumevanju razlika u uticaju na prosperitet među narodima.
Istraživači, koji rade u SAD, nagrađeni su danas za istraživanja o načinu „kako institucije formiraju i utiču na prosperitet“, navodi se u obrazloženju žirija.
Proglašenjem dobitnika nagrade za ekonomiju završena je sezona dodeljivanja Nobelovih nagrada, čije će uručenje biti 10. decembra. Nagrada je vredna 11 miliona ševdskih kruna ili 1,1 milion dolara.
Dodeljene su nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i mir.
James A. Robinson (The University of Chicago via AP)
„Smanjenje ogromnih razlika u prihodima između zemalja jedan je od najvećih izazova našeg vremena,“ rekao je Jakob Svenson, predsednik Komiteta za dodelu Nobelove nagrade za ekonomske nauke. „Laureati su pokazali koliko su društvene institucije važne za postizanje ovog cilja,“ dodao je Svenson.
Sva tri dobitnika rade u Sjedinjenim Američkim Državama. Ačemoglu i Džonson rade na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, dok Robinson sprovodi svoja istraživanja na Univerzitetu u Čikagu.
„Oduševljen sam. To je pravi šok i neverovatna vest,“ rekao je Ačemoglu novinarima putem telefona nakon objave.
Zasluge laureata
Ekonomista Nina Skero izjavila je da je ono što je „relativno novo“ u pristupu ove trojice laureata način na koji su tražili primere „prirodnih eksperimenata u istorijskim primerima“.
„Neka od njihovih istraživanja bave se periodima kolonizacije i tipovima institucija koje su zemlje kolonizatori uvodile u tim kolonijama,“ rekla je Skero, izvršna direktorka Centra za ekonomska i poslovna istraživanja, za Al Džaziru.
Daron Acemoglu (Frank Molter, dpa via AP, File)
„Oni tvrde da, ako pogledamo kroz istoriju, mesta gde su kolonijalne sile uvele bolje institucije, na kraju su se bolje razvijala i generisala više bogatstva, posebno u periodima kada je industrijalizacija nastupila.“
Nagrada za ekonomiju nije jedna od originalnih Nobelovih nagrada za nauku, književnost i mir, koje su ustanovljene testamentom pronalazača dinamita i biznismena Alfreda Nobela i prvi put dodeljene 1901. godine. To je kasniji dodatak, ustanovljen i finansiran od strane centralne banke Švedske 1968. godine.
Prošli dobitnici uključuju niz uticajnih mislilaca kao što su Milton Fridman, Džon Neš i bivši predsednik američke Federalne rezerve Ben Bernanke.
Prošle godine, nagradu je dobila ekonomska istoričarka sa Harvarda, Klaudija Goldin, za svoj rad koji osvetljava uzroke nejednakosti u platama i na tržištu rada između muškaraca i žena.
Academy of Sciences permanent secretary Hans Ellegren, center, Jakob Svensson, left, and Jan Teorell, of the Nobel assembly announce the Nobel memorial prize in economics winners, Daron Acemoglu, Simon Johnson and James A Robinson, seen on screen, during a press meeting at the Royal Swedish Academy of Sciences in Stockholm, Sweden, Monday Oct. 14, 2024. (Christine Olsson/TT News Agency via AP)
Nagradu za ekonomiju pretežno osvajaju američki akademici od njenog osnivanja, dok istraživači iz SAD takođe čine veliki deo dobitnika u naučnim disciplinama, za koje su laureati za 2024. godinu objavljeni prošle nedelje.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za pojedince koji su dali najznačajniji doprinos čovečanstvu.