Nikolić: Trampove carine indirektno će pogoditi Srbiju, očekuje se rast inflacije u svetu

Odluka američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina na uvoz iz brojnih zemalja izmeniće geopolitičku poziciju na relaciji SAD – Evropa i SAD – Azija i uticati na rast inflacije, pad zaposlenosti i smanjenje BDP-a, dok će male i otvorene zemlje, poput Srbije, indirektno trpeti posledice, ocenio je danas ekonomista Ivan Nikolić.

Nikolić je naglasio da će direktni efekti na globalnu ekonomiju nesumnjivo biti nepovoljni, kao i da svet očekuje period visoke nestabilnosti.

“U ovom trenutku možemo čuti različite pretnje, odnosno pokušaje da se na ove mere odgovori kontramerama. Videćemo kako će to ići, svi su vrlo nervozni i možda ishitreno reaguju. Nisam siguran da će Evropa slediti taktiku ‘oko za oko, zub za zub’, ako govorimo o relaciji SAD – Evropa”, rekao je Nikolić za Tan‌jug.

Američki predsednik potpisao je u sredu izvršnu naredbu prema kojoj su u ponoć po lokalnom vremenu na snagu stupile ”uzvratne carine” od najmanje 10 odsto na svu robu koja se uvozi u SAD, a grupi od oko 60 zemalja uvode se carine ”otprilike polovične” u odnosu na one koje su te zemlje uvele SAD.

Tramp je uveo i carine od 25 odsto na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje.

Američke carine na srpske proizvode vredeće 37 odsto, a Nikolić kaže da će to najviše pogoditi automobilsku industriju s obzirom da u strukturi domaćeg izvoza, kada se radi o američkom tržištu, dominiraju gume.

“Kada je u pitanju američko tržište, izvozimo robu u vrednosti od 600 miliona evra. To u ukupnom robnom izvozu Srbije nije toliko značajno, jer je reč o udelu od dva odsto. Više carinske stope za našu ekonomiju nemaju značajan negativan efekat, ali ćemo imati indirektne posledice preko slabljenja naših drugih trgovinskih partnera odnosno proizvodeći poluproizvode u jednom globalnom lancu vrednosti koji se ugrađuju u proizvode u nekoj trećoj zemlji, koja posle izvozi u SAD”, objasnio je Nikolić.

Dodao je da, pored guma, Srbija izvoz u Ameriku fokusira i na proizvodima namenske industrije.

Nikolić smatra da je Trampova odluka jednim delom opravdana, jer su pojedine zemlje, počev od Južne Koreje, imale jake protekcionističke mere koje su bile neodmerene i nefer prema američkoj ekonomiji.

“Najviša carinska stopa koju je Srbija koristila za američke proizvode iznosila je oko 54 odsto i obračunavala se na cigarete. Ta stopa je sa drugim opterećenjima, poput PDV-a i sezonske kamatne stope, izašla na nivo od 74 odsto”, rekao je Nikolić.

Pojedine zemlje, kako kaže, pokušavaju da se na taj način odbrane od konkurencije ili da bar u jednom vremenskom periodu osnaže svoju industriju kako bi parirale trećoj zemlji na tržištu.

“Od sada se piše nova ekonomska teorija, očigledno i stvarnost”, naglasio je on.

Na pitanje da li je realno očekivati smanjenje zaposlenosti na evropskom i domaćem tržištu, Nikolić tvrdi da je to apsolutno neizbežno u kratkom roku, ali da će taj problme pogoditi Srbiju u sektorima koji su deo velikog lanca vrednosti, misleći na automobilsku industriju.

“Priča se o supstituciji izvoza što po meni nije realno za samu Evropu. To mogu neke druge velike ekonomije, poput Kine. Evropa u ovom trenutku kao scenario izlaza vidi u završetku rata u Ukrajini, kako bi se vratile na tržište Rusije i Ukrajine. Sve je to vrlo neizvesno i ne vidi se politički narativ koji ide u tom smeru”, kazao je Nikolić.

Kada je reč o Srbiji, Nikolić rešenje vidi u privlačenju investitora i proizvođača koji su u manjoj interakciji sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Podseća da je Amerika pre dva meseca uvela carine na čelik i aluminijum u iznosu od 25 odsto.

“Svedočićemo narednih godina jednom potpuno drugom okruženju koje je bilo karakteristično za početak prošlog veka kad je SAD, u vreme Vudroa Vilsona, promovisao ideju izolovanosti”, naglasio je Nikolić.

Komentarišući Trampovu izjavu kojom je današnji dan ocenio kao “dan oslobođenja u kojem se američka privreda ponovo rodila”, Nikolić kaže da bi u scenariju koji je predsednik SAD-a predstavio, trebalo da dođe do jačanja američke ekonomije i vraćanja poslova koji su decenijama napuštali tržište Sjedinjenih Američkih Država.

“Trebalo bi da usledi novo zapošljavanje u Americi, što bi dovelo do potpunog industrijskog i tehnološkog preporoda, ali to sve zavisi od odgovora drugih zemalja. Pitanje je šta će biti sa kapitalnim tokovima, jer neko ko je generisao dobit u razmeni sa Amerikom tu dobit je vraćao i na taj način finansirao prekomernu potrošnju u SAD-u”, rekao je on.

Nikolić ističe da će Trampove mere neminovno dovesti do rasta inflacije i stvaranju nepovoljnih poslovnih uslova.

“To su sada neke nove okolnosti koje će asimetrično delovati po pojedinim zemljama, a najviše na one koji su najizloženiji ekonomiji SAD-a, Kanadu i Meksiko. Evropa je u ovom trenutku jako ranjiva, jer ona je porušila neke stubove na kojima je počivala njena ekonomska stabilnost”, naveo je ekonomista za Tan‌jug.

Predsednička administracija Donalda Trampa saopštila je da će od 5. aprila na snagu stupiti osnovna carina od 10 odsto za celokupni uvoz u Sjedinjene Američke Države, a od 9. aprila će uslediti recipročne carine za približno 60 zemalja i teritorija koje je Bela kuća nazvala “najgorim prestupnicima”.