Nije samo ruska zima: Šta je “pokosilo” Napoleonovu vojsku

Na leto 1812. godine imperator Napoleon Bonaparta krenuo je zajedno sa svojom vojskom (inače, jednom od najvećih u istoriji) na istok, ka Carskoj Rusiji. Pod njegovim vođstvom bilo je oko 600 hiljada vojnika iz svih krajeva sveta. Međutim, umesto trijumfa, Napoleon je doživeo fijasko: ne samo da ga je dočekala gotovo prazna Moskva, već i surova ruska zima. Zima koja ne štedi nikoga.

Za samo 3 meseca Napoleon izgubio pola vojske

Napoleonova vojska susrela se sa strašnim gubicima – od oktobra do decembra 1812. godine stradalo je najmanje 300 hiljada vojnika, odnosno polovina armije. Istorijski spisi sačuvali su uspomene preživelih koji su opisivali užasne scene na koje su naišli: ljudi su umirali od hladnoće, gladi i iscrpljenosti i – navodno infekcije epidemijskog tifusa i rovovske gorznice.

Nije tifus, nije groznica, ali jeste…

Međutim, najnovija istraživanja otkrila su stvarni razlog poraza Napoleonove armije: u ostacima palih vojnika nisu pronađeni genetski tragovi epidemijskog tifusa i rovovske groznice, ali zato jesu tragove dveju drugih bakterija: Salmonella enterica (koja izaziva paratifus, tešku crevnu infekciju) i Borrelia recurrentis (koju prenose vaši i koja izaziva uzastopne nalete groznice i bol u mišićima).

Bakterije su dovele do fatalnog ishoda

Obe bakterije “cvetaju” u nehigijenskim uslovima, skučenom prostoru i u uslovima već oslabljenog imuniteta – u uslovima u kojima su živeli vojnici čuvenog vojskovođe. Iako ni jedna bakterijska infekcija sama po sebi nije smrtonosna, u kombinaciji sa iscrpljenošću organizma, oslabljenim imunitetom i promrzlinama vojnika, one su imale fatalne posledice.

Istraživanje se nastavlja

Do ovih zaključaka koji bacaju novo svetlo na poraz francuske vojske naučnici su došli detaljnim metagenomnim istraživanjem zuba palih vojnika – pulpa, odnosno unutrašnje meko tkivo, čuva tragove patogena koji su njihovim krvotokom strujali pre više od dva veka. Istraživanje na ovome nije završeno: naučnici će ispitati još uzoraka, kako bi potvrdili teoriju, piše Nejked Sajens.