Dela pojedinaca još mogu da nas podsete na zaboravljenu tradiciju zadužbinarstva kroz koju imena znamenitih Srba žive vekovima. Srbija bi sledeće godine trebalo da dobije „Palatu nauke“ čiju će izgradnju i opremanje finansirati „Zadužbina Miodraga Kostića“.
Projekat „Palata nauke“ vredan 25 miliona evra najveći je zadužbinarski poduhvat u novijoj srpskoj istoriji. Po ideji Miodraga Kostića, zamišljeno je da bude prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji.
„On je uvek bio poseban u davanju ideja u našim fabrikama. Imao je izraziti interes za tehniku i za nova tehnološka rešenja, i to je odgovor zašto Palata nauke. Palata će imati dva velika dela. Jedan su istraživački centri koji će voditi ETF, a drugi deo je izložbeni prostor edukativnog sadržaja“, kaže Jovan Purar iz MK Grupe.
Izbor partnera za upravljanje 19 laboratorija, koliko će se nalaziti u palati, pao je na ETF – školu koja ove godine slavi 75 godina od osnivanja, i predstavlja najstariju obrazovnu instituciju u oblasti tehnike u Srbiji.
„MK grupa se potrudila da opremi taj prostor savremeno na najvišem mogućem nivou sa potencijalom da se pruži podloga mladim ljudima da realizuju svoje ideje, da sprovode svoja istraživanja i da ta istraživanja primene u privredi“, izjavio je prof. dr Aleksandar Nešković sa ETF-a.
Miša Anastasijević, Ilija Kolarac, Nikola Spasić… znameniti su srpski zadužbinari čija su imena otrgnuta od zaborava.
Svi oni ponikli su iz naroda i njemu ostavili deo ili sve što su stekli kako bi se razvijala srpska privreda, gradile škole i bolnice, pomagali siromašni đaci i studenti ili razvijala kultura.
Ta vekovna praksa prekinuta je nakon Drugog svetskog rata.
„Pod tim imenom obuhvaćeni su vekovi, od srednjeg veka, zadužbina naših vladara. Pa onda osobito u 18. veku među Srbima Karlovačke mitropolije, koji su živeli u Habzburškoj monarhiji. Da pomenemo ime Dimitrija Anastasijevića. Ta svest da treba ostaviti nešto generacijama koje će doći, nezavisno od lične i porodične sudbine je postojala. Nakon 1945, nakon pobede revolucije, komunisti koji su bili ljuti protivnici privatne svojine i privatne inicijative oni su to prosto ukinuli i zabranili“, ispričao je istoričar Nebojša Damnjanović.
„Verujem da će u budućnosti taj koncept da se proširi kao što je bilo pre Drugog svetskog rata, kada se dosta takvih stvari pokretalo i gde, i dan-danas uživamo plodove takvog pristupa. Ovo bi mogao da bude korak da ohrabri i druge investitore i kompanije da pomognu nauku u našoj zemlji“, dodao je prof. Nešković.
Plan je da Palata nauke, koja će se nalaziti u Ulici kralja Milana 11, bude otvorena krajem sledeće godine.
