Moždane aneurizme su lokalizovana proširenja moždanih arterija i prema podacima dva do pet odsto populacije ima aneurizmu na nekom od krvnih sudova mozga. Procenjuje se da će u toku života prokrvariti 20 odsto aneurizmi i ono što zabrinjava je da polovina ovakvih bolesnika umire neposredno po njenom pucanju, a od onih koji prežive i budu tretirani u specijalizovanoj ustanovi – samo trećina se potpuno oporavi, trećina ostane sa lakšim ili težim posledicama, a trećina premine.
Dr sc. med. Filip Vitošević, naučni saradnik Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”, ističe da se smatra da je razvoj aneurizme posledica multifaktorijalnog procesa koji čine genetski predisponirajući faktori i sekundarni faktori rizika. Najpre je reč o defektu zida krvnog suda koji je nastao tokom embrionalnog razvoja ili kasnije tokom života, a onda se pod uticajem hemodinamskih sila toka krvi na tom mestu s vremenom razvije aneurizma.
– Činjenica da aneurizme najčešće nastaju na mestima račvanja velikih moždanih krvnih sudova upravo ukazuje na značaj hemodinamskih faktora. Zato treba ukazati i na uticaj neregulisane hipertenzije koja je značajan faktor rizika za nastanak moždanih aneurizmi. Razvojem savremenih dijagnostičkih procedura, pre svega skenera i magnetne rezonance, angiografskih procedura i njihovom većom dostupnošću, sve je veći broj pacijenata kojima se aneurizma otkrije „na vreme”, pre nego što dođe do njenog pucanja. Nakon otkrivanja aneurizme ovim metodama, rade se analize njenih morfoloških karakteristika radi procene rizika od rupture. Rizik za njeno pucanje je najveći kod aneurizmi veličine preko pet milimetara. Aneurizme lokalizovane na račvama velikih moždanih krvnih sudova, naročito srednje velikomoždane arterije, prednje komunikantne arterije i bazilarne arterije, češće su povezivane sa većim rizikom za rupturu – dodaje dr Vitošević.
Čak i nerupturirane aneurizme mogu da daju određene simptome. Najčešće su to glavobolje, ali i simptomi kao što je pad kapka jednog oka, bol iza oka, slabosti jedne strane lica ili tela… Rupturirane aneurizme, s druge strane, daju velika krvarenja u mozgu i dovode do jake glavobolje koju pacijenti opisuju kao „sevajuću” i najjaču glavobolju koju su ikada imali, koja često bude praćena mučninom i povraćanjem, ali i poremećajem stanja svesti različitog nivoa pa i do kome.
– Ukoliko se utvrdi postojanje moždane aneurizme kao uzroka krvarenja, pristupa se lečenju koje podrazumeva isključivanje aneurizme iz cirkulacije, endovaskularnim ili operativnim putem. I jedna i druga metoda imaju svoje prednosti i specifičnosti i najčešće se odluka o načinu tretmana donosi konzilijarno, uz učešće lekara različitih specijalnosti. Oporavak i ishod lečenja zavise od mnogobrojnih faktora, ali i načina tretmana. Endovaskularni tretman aneurizmi koje nisu rupturirale i koje su otkrivene „na vreme” je najkomforniji za pacijenta. Ova metoda koristi postojanje naše mreže krvnih sudova i tako se preko preponske arterije posebnim sistemom katetera dolazi do moždanih arterija, a potom se aneurizma ispunjava specifičnim spiralama od platine kako bi se isključila iz cirkulacije. Sa druge strane, u slučaju rupture aneurizme i velikih krvarenja, operativni tretman ima prednost, jer se u ovom slučaju osim tretmana aneurizme vrši i evakuacija krvi, čime se mozak oslobađa prisustva i pritiska krvi – dodaje naš sagovornik.
Pokazano je da neregulisana hipertenzija, tj. ona koju karakterišu nagli i česti skokovi krvnog pritiska, značajno utiče na rupturu aneurizmi. Takođe, kao faktori rizika se izdvajaju pušenje i izražena aterosklerotska bolest krvnih sudova. I genetski faktori imaju ulogu u nastanku aneurizmi, pa se preporučuju preventivni dijagnostički pregledi onima čiji roditelji imaju dijagnostikovanu aneurizmu, naročito posle 35. godine, kada se rizik za rupturu postepeno povećava.
– Naša ustanova je specijalizovana za lečenje svih cerebrovaskularnih bolesti. Broj pacijenata sa moždanim aneurizmama se povećava i velika je dilema da li se zaista povećava broj pacijenata sa aneurizmom ili je dostupnošću dijagnostičkih pregleda njihovo otkrivanje veće, pa je tako i broj aneurizmi koje vidimo veći. U našoj ustanovi imamo mogućnost da uradimo CT i MR angiografiju ukoliko postoji sumnja na moždanu aneurizmu, i tako utvrdimo njene karakteristike. Takođe, u najsavremenijoj angio-sali imamo mogućnost da endovaskularnim putem tretiramo aneurizme u riziku i sprečimo njihovu rupturu. Možemo da se pohvalimo da su ove intervencije na najvišem nivou i da nema razlike između tretmana aneurizmi u najvećim svetskim klinikama i naše ustanove u smislu obučenosti kadra i materijala koji se koriste. To je jedinstven primer da pod jednim krovom uradimo sve što je potrebno pacijentima sa moždanim aneurizmama. Sve odluke o tretmanu aneurizmi donosimo konzilijarno, uz učešće interventnog neuroradiologa, neuroradiologa, neurologa, neurohirurga i vaskularnog hirurga, i svi koji imaju potvrđenu aneurizmu mogu da se obrate našem konzilijumu radi evaluacije i eventualnog tretmana – zaključio je dr Vitošević.
