Kris Blekerbi provodi mnogo vremena razmišljajući o smeću – konkretno, „svemirskom smeću“ ili „kosmičkom otpadu“.
On to čini iz dobrog razloga: trenutno oko Zemlje kruži više od 9.000 satelita, a procenjuje se da će ih do 2030. biti oko 60.000. I dok je Zemljina orbita ogromna, već je dom za mnogo smeća koje može da ometa svemirsku ekonomiju vrednu 300 milijardi dolara, a koja pruža komunikacije, informacije o vremenu i globalnom pozicioniranju sveta ispod.
S obzirom na to da Starlink Ilona Maska planira da lansira još najmanje 4.000 satelita u orbitu i da Šangaj Spejskom Satelit počinje izgradnju sopstvene konstelacije od 12.000 satelita, Blekerbi, glavni izvršni direktor startap orbitalnih usluga Astroskejla, ima mnogo toga na umu. A brzina kojom raste broj objekata na nebu čini to hitnim, dodao je on. To je nešto o čemu ne bi razmišljao pre 10 godina, kada je u orbiti bilo manje od 1.200 aktivnih satelita.
„Kada je Astroskejl počeo pre skoro 11 godina“, rekao je, „radio sam za NASA i pitao sam se: ’Ko će da zaradi na ovome? Niko ne razmišlja o tome”.
Nisu samo aktivni sateliti ti koji predstavljaju problem u svemirskom saobraćaju. Postoje i zapušteni sateliti. I sateliti uništeni antisatelitskim oružjem. I ostaci starih raketnih lansiranja. I ostaci svemirske misije – alati izgubljeni tokom svemirskih šetnji, čak i kristalizovani urin astronauta. Sateliti uništeni sudarima sa ovim stvarima stvaraju još više krhotina – svi oni kruže oko Zemlje brzinom većom od 35.000 kilometara na sat.
Sve ovo čini neke astrofizičare zabrinutim zbog teorijskog scenarija koji se zove Keslerov efekat, u kojem beskrajna lančana reakcija sudara u stilu Majkla Beja uništava toliko satelita da nastalo polje otpada čini bilo šta u svemiru gotovo nemogućim (uključujući satelitske komunikacije, vremenske prilike), predviđanje i GPS, a da ne pominjemo san Ilona Maska da jednog dana umre na Marsu.
„O tome razmišljamo svaki dan i zabrinuti smo da li je već počelo“, rekao je Blekerbi za Forbes. Njegova kompanija je upravo dostigla veliku prekretnicu u svojoj misiji razvoja tehnologije koja može očistiti svemirsko smeće iz orbite u Zemljinu atmosferu, gde može bezbedno da izgori. Japanska kompanija je u nedelju uspešno lansirala svoj satelit ADRAS-J, prvi test njegove tehnologije koji je platila Japanska svemirska agencija za uklanjanje jedne od svojih starih raketa.
Tokom narednih nekoliko dana, satelit ADRAS-J će se probiti prema staroj raketi gornjeg stepena koja je ostala iza 2009. Ovaj konkretan komad svemirskog otpada je veličine prikolice za traktor i ne postoji lak način da se otera van orbite. Ali dok je tamo gore, postoji rizik od sudara sa aktivnim satelitima ili da se slučajno raspadne i postane veći rizik. Ovo nije teorijska briga – 2022. godine, još jedna raketna faza istog modela raspala se na 23 komada koji i dalje kruže oko planete, a svaki predstavlja opasnost za druge svemirske letelice.
ADRAS-J je napunjen nizom digitalnih i infracrvenih kamera i drugih senzora koje će koristiti za procenu stanja napuštene rakete. On će izvršiti svoja merenja, utvrditi koliko se brzo okreće i proceniti njegov strukturni integritet. Astroskejl će zatim koristiti te podatke da informiše drugu misiju, ovog puta sa svemirskom letelicom opremljenom robotskim rukama koje će gurnuti krhotine ka Zemljinoj atmosferi gde će bezopasno izgoreti.
Ako Astroskejl uspe da ovo izvede, biće to prvi put da je neko to uradio. Kompanija radi na ovoj prekretnici od svog osnivanja 2013. godine, prva u poslu za koji se nada da će jednog dana uključivati i punjenje gorivom i popravku postojećih satelita. Do sada je prikupio skoro 383 miliona dolara kapitala u službi toga.
Pitchbook procenjuje da su startapi fokusirani na svemirski otpad prikupili više od 860 miliona dolara od 2015. U međuvremenu, broj preduzetničkih investicija u ovom sektoru svake godine se ubrzava. Bilo ih je 10 u 2021, 13 u 2022. i 18 u 2023. Neke nove kompanije su rivali Astroskejla i rade na sopstvenim rešenjima za deorbitiranje satelita. Drugi, poput Leolabsa iz Kalifornije, grade infrastrukturu potrebnu da pomognu satelitima da se kreću oko svemirskog otpada.
Uprkos povećanju poslova, još je rano. Analitičar svemirske industrije Kris Kvilti rekao je za Forbes da će tržištu biti potreban pritisak kako bi se ljudi naterali da troše novac na preduzeća poput Astroskejl, što će verovatno biti kombinacija pritiska od rizika zbog povećanog broja satelita i od vlada. Barem kratkoročno, sredstva za takve misije čišćenja svemirskog otpada će verovatno dolaziti od vlada. „Mora postojati konsenzus industrije da je to nešto što se mora dogoditi“, rekao je on. „I kao drugo, morate imati regulatorne zahteve da zaista oživite ovu industriju”.
Sa svoje strane, Blekerbi smatra da je ključno da se više pažnje posveti problemu svemirskog otpada. Samo će biti gore. Za njega je zapravo samo pitanje da li će tehnologija biti spremna na vreme. „Sada smo samo u trci da vidimo ko će moći da stigne tamo“, rekao je on. „I da li ćemo moći dovoljno brzo da zadovoljimo potrebe za onim što će doći“.
