Rekord za količinu prenetih podataka uz pomoć samo jednog izvora svetlosti i optičkog čipa ponovo je premašen. Danski inženjeri uspeli su da postignu neverovatnu brzinu od 1,84 petabita po sekundi, skoro dva puta više od globalnog internet saobraćaja.
Teško je ilustrovati koliko iznosi 1,84 petabita. Kućna internet brzina obično se kreće u desetinama i stotinama megabita po sekundi, retko u gigabitima. Jedan petabit je milion gigabita. Novi čip je 20 puta brži od Esnet6, najnovije unapređenje Nasine naučne mreže.
Još impresivnije je što je za postavljanje novog brzinskog rekorda korišćen samo jedan izvor svetlosti i jedan optički čip. Infracrveni laser, usmeren ka čipu, služi kao frekvencijski češalj koji razvrstava svetlost na stotine različitih frekvencija, odnosno boja.
Podaci mogu da se enkodiraju u svetlost tako što se modulira amplituda i polarizacija frekfencija, pre nego što se rekombinuju u jedan snop i usmere kroz optičko vlakno.
Stručnjaci Tehničkog univerziteta u Danskoj i Univerziteta za tehnologiju „Čalmers” koji su izveli eksperiment enkodirali su 223 kanala različite talasne dužine kroz 7,9 kilometara dugačko optičko vlakno, koje sadrži 37 odvojenih jezgara.
Poređenja radi, globalni protok interneta procenjuje se da iznosi oko jednog petabita po sekundi, što znači da bi ovaj sistem bez problema mogao da podrži skoro duplo veći protok.
Novi rekord značajno premašuje prethodni od 1,02 petabita po sekundi, postavljen u maju ove godine. Dizajn prethodnog optičkog čipa, sličan onom koji je sad korišćen, uspeo je da prebaci 44 terabita po sekundi sredinom 2020. godine, prenosi RTS.
Međutim, novi čip ima još mnogo rekorda da postavi, tvrde naučnici i dodaju da je uz određena prilagođavanja moguće postići brzinu od 100 petabita po sekundi.
