Istoričarima je odavno poznato da je tokom povlačenja stotina hiljada vojnika Napoleona Bonaparte iz Rusije tokom zime 1812. godine veliki broj njih preminuo od zaraznih bolesti poput tifusa, koje su pogoršali ekstremna hladnoća i iscrpljenost. Međutim, DNK izdvojena iz zuba nekolicine tih nesrećnih vojnika sada ukazuje na dodatne bolesti koje su doprinele slomu Napoleonove vojske.
Naučnici u Francuskoj otkrili su dva ranije nepoznata patogena u sekvenciranom DNK. Jedan odgovara za paratifus, bolest srodnu trbušnom tifusu koja se širi kontaminiranom hranom i vodom. Drugi – za povratnu groznicu, bolest koju prenose vaši, a koja se odlikuje naizmeničnim periodima visoke temperature i remisije. Ova stanja se poklapaju sa simptomima opisanim u istorijskim izveštajima. Međutim, nova studija objavljena u časopisu Current Biology pruža prvi genetski dokaz o prisustvu ta dva uzročnika. Data su konkretna imena bolestima za koje se samo moglo pretpostaviti da su ih vojnici imali na osnovu simptoma.
Stradali uglavnom od bolesti, a ne od ruskih metaka
Francuski car je u junu 1812. naredio invaziju na Rusiju sa vojskom između 500.000 i 600.000 ljudi iz političkih, ekonomskih i strateških razloga. Ali, čuvena kampanja nije išla po planu. Nakon što su stigli do Moskve, ne uspevši da potpuno poraze ruske snage, Napoleonovi vojnici našli su se zarobljeni. I to u razorenom, napuštenom gradu bez zaliha. U oktobru su započeli dugo povlačenje, s namerom da stignu do Poljske i tamo prezime. Umesto toga, prema većini izveštaja, njih oko 300.000 izgubilo je život. Većinom od bolesti i katastrofalnih uslova, a ne od ruskih metaka.
Ranija istraživanja već su identifikovala patogene odgovorne za tifus i rovovsku groznicu, koje su pogodile vojnike tokom povlačenja. Nova studija proširuje listu bolesti.
„Zdravstvena kriza tokom povlačenja imala je više faktora. Više infekcija je cirkulisalo istovremeno, uz hladnoću i glad“, rekao je u intervjuu Nikolas Raskovan. On je šef jedinice za paleogenomiku mikroba na Institutu Paster i jedan od autora studije.
„Povlačenje manje liči na scenario ‘jedna bolest plus zima’, a više na preklapanje zaraznih bolesti i krajnje loših sanitarnih uslova u ekstremnim okolnostima“, dodao je Raskovan, koji proučava DNK drevnih patogena.
Analize dobijene iz tkiva zuba pokazale prisustvo bakterija
DNK koju je analizirao tim sa Instituta Paster i Laboratorije za biokulturnu antropologiju Univerziteta Eks-Marsej potiče iz zuba 13 vojnika ekshumiranih iz masovne grobnice sa oko 3.000 tela, otkrivene tokom građevinskih radova u Vilnjusu, u Litvaniji, 2001. godine. DNK u tragovima krvi i tkiva iz zuba četiri skeleta pokazala je prisustvo bakterije Salmonella enterica, odgovorne za paratifus, dok su kod dva skeleta pronađeni tragovi bakterije Borrelia recurrentis, povezane sa povratnom groznicom. Ostaci jednog vojnika sadržali su obe bakterije.
DNK patogena je obično fragmentisana u drevnim ljudskim ostacima i prisutna u vrlo malim količinama, napominje Raskovan, što otežava dobijanje celih genoma. Ni ovaj slučaj nije bio izuzetak. Tim je morao da razvije poseban proces verifikacije. Taj proces je uključivao poređenje DNK sekvenci iz ostataka iz 19. veka sa bazama podataka savremenih mikroorganizama. Na taj način bi se precizno utvrdilo koji soj je izazvao bolest.
Detalj sa slike povlačenja kroz Belorusiju; Foto: Shutterstock/Sergei Afanasev
Detalj sa slike povlačenja kroz Belorusiju; Foto: Shutterstock/Sergei AfanasevZašto masovna grobnica u Vilnjusu?
Vilnjus je bio ključno mesto na ruti povlačenja 1812. godine. Krajem te godine grad je doživeo masovni priliv bolesnih vojnika.
„Tokom zime, u kriznim uslovima i pod pritiskom sanitarnih problema, vlasti su pribegle brzim, kolektivnim sahranama“, rekao je Raskovan. Masovna grobnica, dodao je, „odražava hitnu pogrebnu praksu u trenutku katastrofe, a ne mesto masovnog pogubljenja“.
Vojna kampanja je, u svojoj suštini, bila pokušaj svemoćnog Napoleona da primora Rusiju da se ponovo pridruži velikoj trgovinskoj blokadi Britanije, svom ekonomskom rivalu, i da učvrsti svoju dominaciju nad Evropom.
„Cela kampanja bila je logistička noćna mora i katastrofa koja je čekala da se dogodi“, rekao je britanski vojni istoričar i pisac Džon Li, koji nije učestvovao u istraživanju. „Čak i pre nego što je započela, francuski logistički oficiri su molili cara da ne napada Rusiju. Pogledali su udaljenosti i resurse koji bi bili potrebni i zaključili da je to loša ideja“.
Li napominje da je Napoleonova vojska već pre samog povlačenja, koje je trajalo od 19. oktobra do 14. decembra 1812. godine, trpela ogromne gubitke. I u konjima i u iscrpljenim vojnicima.
„Možda je trećina vojske izgubljena tokom napredovanja, a da ne govorimo o povlačenju“, rekao je on.
Mali broj analiziranih uzoraka
Iako rezultati istraživanja osvetljavaju mračnu stvarnost te katastrofe, autori studije naglašavaju da je mali broj analiziranih uzoraka. U poređenju sa hiljadama tela pronađenim u masovnoj grobnici, broj analiziranih uzoraka je nedovoljan da bi se sa sigurnošću utvrdilo u kojoj meri su novoidentifikovani patogeni doprineli visokoj stopi smrtnosti među vojnicima.
Pored toga, nalazi ne menjaju suštinski dosadašnje razumevanje razloga Napoleonovog neuspeha, smatra Rafe Blaufarb, profesor istorije na Državnom univerzitetu Floride, koji nije učestvovao u istraživanju.
„Sve do otkrića antibiotika u 20. veku, vojnici su u većini ratova umirali od bolesti“, rekao je Blaufarb u intervjuu. „To što sada znamo koja je konkretna bolest bila prisutna u jednom od tih ratova jeste zanimljiv dodatak, ali ne menja naše istorijsko razumevanje uzroka uništenja Napoleonove vojske“.
Ipak, identifikovanje specifičnih patogena pomaže da se oživi slika sveta ranog 19. veka, osvetljavajući načine prenošenja bolesti i uslove života tokom tadašnjih bitaka.
„To pomaže istoričarima da rekonstruišu život u logorima, neuspehe u snabdevanju i higijenske prakse, a epidemiolozima omogućava da prate kako su se sojevi patogena širili i opstajali“, rekao je Raskovan. „Takođe pomaže da se preciznije tumače istorijski opisi simptoma koji, na primer, ne mogu jasno razlikovati tifus od crevnih groznica“.
Takve informacije, dodao je, ne samo da produbljuju naše razumevanje patnji tadašnjih vojnika, već pružaju uvide koji mogu pomoći naučnicima da danas bolje razumeju i suzbijaju zarazne bolesti.
