Budžetska ulaganja u turističku infrastrukturu u godini pred nama iznosiće oko sedam miliona evra i najveća su u poslednjoj deceniji. Država će izdvojiti dodatna dva miliona evra za izgradnju marine na Srebrnom jezeru.
U 2023. godini u planu je i završetak izgradnje spa-centra sa akvaparkom na Paliću, koji će biti najveće javno ulaganje u turističku infrastrukturu Vojvodine. Od ove investicije očekuje se mnogo, jer Palić je i sa postojećom ponudom uspeo da udvostruči broj noćenja u odnosu na period pre korona krize, a strani gosti čine polovinu ukupnog broja posetilaca.
– Još veći efekat očekuje se kada Palić dobije najveći sadržaj ovog tipa od Beograda do Segedina – kaže za „Politiku” Husein Memić, ministar turizma i omladine. Govoreći o državnim investicijama u turizam, on pominje primer Čačka koji se trenutno nalazi među deset vodećih destinacija po broju noćenja. To je, objašnjava, neposredan rezultat izgradnje auto-puta „Miloš Veliki”, jer dok se od Beograda do Čačka putovalo tri sata, ovog grada gotovo da nije ni bilo na turističkoj mapi Srbije.
Srbija se turistički oporavila posle krize i dostigla je rekordnu 2019. Kako održati ove rezultate s obzirom na to da zbog ekonomske krize ljudi opet manje putuju?
Rezultati su još bolji nego 2019. godine, jer u 2022. očekujemo više od 12 miliona noćenja u odnosu na 10 miliona ostvarenih u godini pre pandemije. I pored toga, nastavak rasta turističkog prometa se čini kao izvestan, i to po više osnova. Verujemo da će 2023. biti još uspešnija, osim ukoliko ne dođe do znatnog pogoršanja situacije na globalnom nivou. Ako je u prethodne dve godine u Srbiji otvoren 41 hotel, i to u ambijentu u kome je usled pandemije hotelijerska industrija doživela najveći pad zbog nemogućnosti putovanja na globalnom nivou, danas kada je turistički sektor dosta vitalniji očekujem još veću spremnost za ulaganja. Takođe, veliki deo prometa odvija se u sivoj zoni i moraćemo više da stimulišemo ulazak fizičkih lica koja pružaju usluge smeštaja u legalne tokove, što će automatski povećati broj smeštajnih kapaciteta.
Koliko novca će ove godine biti izdvojeno za subvencionisani odmor u Srbiji i da li će se nastaviti dodela vaučera i u budućnosti?
Budžetom za sledeću godinu opredeljeno je 500 miliona dinara za 100.000 vaučera, a možda ih bude još ukoliko ekonomska situacija dozvoli. Vaučeri su se pokazali kao najdelotvorniji instrument za razvoj domaćeg turizma. Pre svega, oživele su nove destinacije, kao što je Sokobanja, koja posle Beograda ima najveći broj noćenja u zemlji, a taj status je dobila isključivo zahvaljujući domaćim gostima koji su svaki treći dodeljeni vaučer iskoristili u ovoj opštini. Građani koji nikad nisu provodili odmor u Srbiji, sada su stalni gosti. Drugo, vaučeri su spasili domaći turizam tokom pandemije, a u prilog tome govori podatak da je u prvih deset meseci ove godine broj noćenja domaćih gostiju veći za milion nego u istom periodu 2019. I najvažnije, akcija dodele vaučera je više nego bilo koja kampanja ili zakonska regulativa doprinela izlasku ugostitelja iz sive zone, jer ključni preduslov da bi učestvovali u šemi dodele vaučera je da budu kategorisani.
Koji delovi Srbije beleže najbolje rezultate?
Beograd je tradicionalno destinacija broj jedan, u kojoj strani gosti čine više od 80 odsto turista. U samom vrhu turističkog prometa su i dve banje, jedna je, bez sumnje najbolja na zapadnom Balkanu, sve više mondenska, Vrnjačka Banja i druga Sokobanja, koja se izgradnjom smeštajnih kapaciteta visoke kategorije sve više obraća zahtevnijim domaćim gostima. Zlatibor je raznolikošću svojih sadržaja postao celogodišnja destinacija, a Kopaonik se u širem regionu pozicionira kao vodeći skijaški centar. Međutim, po dinamici rasta prometa, Subotica je najbrže rastuća destinacija koja, posle Beograda i Novog Sada, trenutno ostvaruje najveći broj noćenja stranaca. Fruška gora je takođe pokazala da ume da valorizuje svoje potencijale u vinskom, gastronomskom, velnes i spa-turizmu.
Gde još ima neiskorišćenog potencijala?
Donje Podunavlje je takva regija. U poslednjih deset godina u ovaj region uloženo je više nego ikada u domaći turizam. Rekonstruisane su tvrđave Golubac i Ram, jedna sredstvima Evrope, druga Turske. Radovi na tvrđavi Fetislam su ove godine završeni, a tokom naredne, takođe iz sredstava Evropske unije, u planu je izgradnja komunalne infrastrukture Rajačkih pimnica koje bi u perspektivi mogle da se takmiče sa ozbiljnim evropskim vinskim destinacijama. Upravo zbog toga što je ukrupnjavanje turističke ponude Donjeg Podunavlja već poodmaklo, ova destinacija će tokom sledeće godine biti u središtu naših aktivnosti, između ostalog i izgradnjom marine u Velikom Gradištu.
Da li je seoski turizam nastavio da se razvija i kakvi su rezultati?
Ako je pandemija donela nešto dobro to je da su domaći turisti upoznali Srbiju. Kosjerić, Ivanjica i cela Šumadija, kao pioniri seoskog turizma, dobili su još više na prepoznatljivosti. Stara planina je jedno veliko otkriće za naše građane kao idealna destinacija, ne samo za skijanje, već i za seoski turizam. O kakvom ambijentu je reč, najbolje potvrđuje činjenica da se Stara planina nalazi u postupku dobijanja statusa nacionalnog parka. Samo je tokom ove godine na Staroj planini i okolini Pirota kategorisano više stotina novih ležajeva, koji su pretežno seoska domaćinstva. To govori da ruralni turizam nije imao „svojih pet minuta” samo tokom pandemije, već da postoji kontinuirani rast tražnje koja mora da dobije svoj odgovor kroz adekvatnu ponudu.
Razgovarali ste sa ambasadorkom Kine Čen Bo o saradnji, da li ima konkretnih najava o tome u kom pravcu će ta ona da se odvija?
Kineski turisti su do izbijanja pandemije bili na prvom mestu po broju dolazaka u Srbiju, a sada je neizvesno kada će se Kina otvoriti i omogućiti putovanja svojim građanima zbog pandemije. Bez obzira na to, naša zemlja nije prestajala sa promotivnim aktivnostima na kineskim onlajn platformama, a u decembru je „Er Srbija” uspostavila direktan let na liniji Beograd–Tjenđin, što daje nadu u brz oporavak turističkog prometa kad se steknu uslovi.
U planu je otvaranje omladinskih centara
Najavili ste i novi zakon o mladima, šta konkretno treba da donese taj propis?
Zakon o mladima je star 11 godina, u neku ruku rekao bih i prevaziđen, pa je najsvrsishodnije doneti nov propis. Namera nam je unapređenje sistema finansiranja u oblasti omladinske politike na svim nivoima odlučivanja, od nacionalnog do lokalnog. Veći akcenat će biti i na osposobljavanju prostora za mlade u kojima će oni moći kvalitetno da provode svoje vreme. U tom cilju, sledeće godine planiramo otvaranje omladinskih centara po najvišim standardima u Nišu, Novom Pazaru, Subotici i Somboru i ako bude sredstava i u još nekoj opštini.
